U okviru ovogodišnjih Velikogospojinskih dana održan je 5. Memorijalni turnir u šahu „Vojislav Lukačev“, manifestacija koja iz godine u godinu čuva uspomenu na čoveka koji je ostavio dubok trag u radu Opštinske organizacije invalida rada Novi Bečej, ali i šire.

Takmičenje je okupilo šahiste i prijatelje iz desetak opštinskih organizacija invalida rada, dok su za pobedničke poteze, snage odmerili učesnici iz Kikinde, Pančeva, Vrbasa, Bačke Topole, Sente, Subotice i Novog Bečeja. Iako je na tablama vladalo sportsko nadmetanje, tokom čitavog dana osećala se atmosfera međusobnog poštovanja, druženja i zajedništva.

U ime Sektora za zaštitu osoba sa invaliditetom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, prisutnima se obratila Tijana Lukić, naglasivši da resorno ministarstvo ne pruža samo finansijsku podršku, već nastoji da bude neposredan partner lokalnim organizacijama.

– Ministarstvo je podržalo ovaj turnir u okviru projekta Saveza invalida rada Vojvodine, koji okuplja čak 32 organizacije. Želimo da budemo ovde, da razgovaramo sa učesnicima, čujemo njihove potrebe i pokažemo da imaju našu podršku. Saradnja sa lokalnim organizacijama i lokalnim samoupravama od velikog je značaja, jer samo zajedničkim radom možemo unaprediti položaj osoba sa invaliditetom – poručila je Lukić.

Predsednica Saveza invalida rada Vojvodine Stana Svilarov podsetila je da je upravo kroz priče Vojislava Lukačeva upoznala Novi Bečej i njegove potencijale.

– Vojislav je uvek sa ponosom govorio o svom mestu, o ljudima i svemu što Novi Bečej čini posebnim. Savez je uvek podržavao nove ideje lokalnih organizacija, a posebno raduje činjenica da Ministarstvo danas u mnogo većoj meri prepoznaje značaj ovakvih manifestacija – istakla je Svilarov.

Najemotivniji trenutak skupa bilo je sećanje na čoveka čije ime turnir nosi. Predsednica Opštinske organizacije invalida rada Novi Bečej Sofija Slavković podsetila je da je inicijativa za osnivanje memorijalnog turnira potekla od samih šahista, koji su želeli da uspomena na svog dugogodišnjeg predsednika živi upravo kroz igru koju je voleo.

– Vojislav Lukačev bio je čovek vizije, mudrosti i upornosti. Uvek je imao spreman sledeći potez, novu ideju i rešenje za svaki izazov. Upravo su te osobine krasile i njegov život i šahovsku igru. Zato je ovaj turnir najlepši način da mu odamo počast. Ponosni smo što je lokalna samouprava prepoznala značaj ove manifestacije i uvrstila je u program Velikogospojinskih dana – rekla je Slavkovićeva.

Turnir su organizovali članovi Opštinske organizacije invalida rada Novi Bečej, čiji je Vojislav Lukačev dugi niz godina bio predsednik, uz podršku Lokalne samouprave, Saveza invalida rada Vojvodine i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Presveta Bogorodica, Majka Božija, podnela je ogromnu žrtvu i kroz čitav svoj život ostala uz svog Sina. Sveto pismo ne navodi koliko je godina imala kada je rodila Isusa, a nakon Njegovog vaskrsenja njeno ime se veoma retko pojavljuje u kanonskim spisima. O njenom kasnijem životu i upokojenju više govori hrišćansko predanje, dok se pojedini detalji vezuju za apokrifne spise, među kojima su i „Dela Jovanova“.

Marija je bila uz Hrista i na Njegovom putu ka Golgoti. Prisustvovala je Njegovom raspeću i stradanju, a upravo tada joj je Isus poverio brigu apostolu Jovanu Bogoslovu.

„Ženo, evo ti sina“, rekao joj je Hristos, a Jovanu: „Evo ti majke!“ Ove reči vekovima se tumače i kao trenutak u kojem je Bogorodica postala duhovna majka svih hrišćana.

Nakon Hristovog vaskrsenja, tokom narednih četrdeset dana, Spasitelj se javljao apostolima, drugim učenicima i ljudima koji su svedočili Njegovom vaskrsenju. Marija je takođe bila među onima koji su ostali povezani sa prvom hrišćanskom zajednicom.

Posebno se pominje njeno prisustvo među apostolima nakon Hristovog Vaznesenja. Kada su se učenici vratili sa Maslinove Gore, gde se dogodilo Vaznesenje, Marija se nalazila sa njima u jerusalimskoj gornjoj odaji.

Nakon tog događaja, kanonski tekstovi više gotovo ništa ne govore o njenom životu. Zato se priče o njenim poslednjim godinama oslanjaju prvenstveno na crkveno predanje i apokrifne spise.

Prema predanju, Presveta Bogorodica je nakon Vaznesenja svog Sina živela još mnogo godina. Josif, njen muž i skromni drvodelja iz Nazareta, već je bio preminuo, a Marija je svoje poslednje godine provodila u domu apostola Jovana Bogoslova na Sionu.

Dane je posvećivala molitvi i često obilazila mesta koja su je podsećala na Hristov život, stradanje i velika dela. Svojim savetima, smirenošću, trpljenjem i verom pomagala je apostolima dok su širili Hristovu reč.

Posebno je volela Maslinovu Goru. Prema predanju, upravo tamo se često povlačila u molitvu, noseći u srcu čežnju za ponovnim susretom sa svojim Sinom.

A onda je, kako pripoveda predanje, došao trenutak koji je dugo iščekivala.

Dok se molila, ukazao joj se arhangel Gavrilo i saopštio joj da će se za tri dana upokojiti. Umesto straha, Marija je tu vest primila sa radošću, jer je značila da će uskoro ponovo biti sa Hristom.

Poželela je još samo jedno – da pre svog odlaska vidi apostole.

Prema predanju, njena želja je bila ispunjena. Apostoli su, nošeni anđelima i dolazeći na oblacima, čudesno okupljeni kako bi poslednji put videli i pozdravili Presvetu Bogorodicu.

Nakon što se oprostila od njih, predala je svoj duh Bogu.

Predanje dalje govori da je tada sam Hristos sišao sa neba i primio dušu svoje Majke. Njeno telo je potom položeno u grobnicu u Getsimanskom vrtu, gde su, prema predanju, bili sahranjeni njeni roditelji, Sveti Joakim i Sveta Ana.

Dok je povorka sa kovčegom prolazila, iz njega se, kako se pripoveda, širio blag i prijatan miris.

Tri dana kasnije, prema predanju, Presveta Bogorodica je i telesno uzneta na nebo.

Tačan broj godina koje je imala u trenutku upokojenja nije poznat. U različitim predanjima navode se različite godine – od oko 60 do 72.

Ipak, suština praznika nije u broju godina, već u događaju koji Crkva vekovima čuva kao veliko obećanje i tajnu vere.

Uspenje Presvete Bogorodice, u narodu poznato kao Velika Gospojina, jedan je od najvećih hrišćanskih praznika. Tog dana vernici se sećaju Majke Božije, njenog života ispunjenog verom, stradanjem, molitvom i ljubavlju, ali i njenog konačnog susreta sa Sinom kojeg je pratila od Vitlejema pa sve do Golgote.

Deca koja se leče na Klinici za pedijatriju u UKC Niš dobila su poklone i podršku od slavnog glumca i direktora Pink Media Group.

Žan-Klod Van Dam i Željko Mitrović posetili su mališane na Klinici za pedijatriju UKC Niš, donoseći poklone, osmehe i podršku deci koja se leče u ovoj ustanovi. Prema izjavi direktora UKC Niš, doc. dr Milan Lazarević, ova poseta imala je veliki značaj za decu i osoblje.

Pokloni i podrška za decu u UKC Niš

Poznati holivudski glumac i vlasnik Pink Media Group došli su u Niš kako bi obradovali mališane koji se svakodnevno bore za svoje zdravlje. Osmesi dece, prema rečima lekara, najbolje su pokazali koliko im znači kada ih posete poznate ličnosti i pruže podršku.

„Pre svega hvala Željku, jer je njegov humanitarni rad široko poznat svima nama u Srbiji. Naša deca se ovde leče, gotovo trećina dece iz čitave Srbije. I kada dođe ovakav čovek, a sa njim i naš veliki gost i legenda Žan-Klod Van Dam, ova deca su presrećna“, rekao je direktor UKC Niš doc. dr Milan Lazarević.

Pozitivna energija i značaj posete

Lazarević je naglasio da su deca dobila mnogo više od poklona. Naime, prema njegovim rečima, pozitivna energija koju su doneli Van Dam i Mitrović imala je ogroman uticaj na mališane koji se bore za svoje zdravlje. „Videli ste njihove osmehe i šta znači kada neko dođe, donese im prelepe poklone i dovede im ovakvog čoveka. Željku hvala, jer ima ogromno srce. Uvek sam tu, uvek i za sve“, dodao je Lazarević.

Važnost podrške za mališane

Osim toga, prema rečima direktora, ovakve posete pomažu deci da lakše prevaziđu dane hospitalizacije, a pokloni i pažnja poznatih gostiju ostaju im u lepom sećanju. Takođe, osoblje klinike istaklo je koliko je važno da deca osete podršku društva, posebno u trenucima kada im je najpotrebnija. Kao rezultat, ova inicijativa pokazuje koliko su humanost i pažnja prema najmlađima važni za zajednicu.

Na kraju, poseta Žan-Kloda Van Dama i Željka Mitrovića UKC Niš ostavila je snažan utisak na decu, roditelje i medicinsko osoblje. Mali pacijenti su još jednom dobili dokaz da nisu zaboravljeni i da uz podršku i osmeh mogu lakše da prebrode izazove sa kojima se suočavaju.