Putnička vozila na graničnim prelazima čekaju do sat vremena, a teretna do tri sata, prema saopštenju AMSS.

Sa poslednjim vikendom avgusta, završava se turistička sezona, a gužve na granicama Srbije već stvaraju kolone. Prema saopštenju AMSS, zbog završetka letnje sezone i početka školske godine očekuje se veći broj vozila na putevima širom zemlje. Gužve na granicama Srbije dovode do dužih putovanja, zastoja i čekanja, što zahteva dodatno strpljenje svih vozača.

„Preporučujemo vozačima da krenu ranije, pažljivo isplaniraju put i budu strpljivi. Nervozna vožnja i rizična preticanja ne mogu nadoknaditi izgubljeno vreme, ali mogu ugroziti bezbednost svih učesnika u saobraćaju“, navodi se u saopštenju AMSS. Na naplatnim stanicama na auto-putevima u Republici Srbiji trenutno nema zadržavanja.

Stanje na graničnim prelazima

Prema poslednjim informacijama Uprave granične policije, putnička vozila na većini prelaza čekaju do sat vremena. Na graničnom prelazu Horgoš, na izlazu iz Srbije, vozila se zadržavaju oko 50 minuta. Na ulazu u Srbiju čekanja su na Gradini 60 minuta, dok je na Preševu zadržavanje oko 20 minuta. Teretna vozila zadržavaju se i do tri sata na izlazu iz zemlje.

Pored toga, gužve na granicama Srbije posebno su izražene tokom vikenda, kada veliki broj građana koristi poslednje dane letnjeg odmora za povratak kući. Uprkos pojačanom saobraćaju, iz AMSS-a ističu da na naplatnim rampama nema većih zastoja, ali se na graničnim prelazima preporučuje dodatna pažnja.

Saveti za bezbedno putovanje

Zbog povećanog broja vozila, vozačima se savetuje da redovno prate informacije o stanju na putevima i graničnim prelazima. Takođe, preporučuje se izbegavanje nervoze i brzine, kao i planiranje dodatnog vremena za putovanje. Kao rezultat, vožnja će biti bezbednija, a potencijalni stres zbog čekanja na prelazima manji.

Na kraju, završetak turističke sezone i početak školske godine tradicionalno donose gužve na putevima i granicama Srbije. Strpljenje i poštovanje saobraćajnih propisa ključni su za siguran povratak sa letovanja.

Prema najavi Elektrodistribucije Beograd, više ulica na Novom Beogradu danas neće imati struju od 8 do 14 časova.

Stanovnici Novog Beograda danas će biti pogođeni planiranim isključenjima električne energije koja će trajati šest sati. Prema najavi Elektrodistribucije Beograd, prekid u snabdevanju strujom očekuje se u nekoliko ulica zbog radova na mreži. Ova isključenja struje na Novom Beogradu biće na snazi od 08:00 do 14:00 časova, a detaljan spisak pogođenih adresa već je objavljen.

Koje ulice obuhvataju isključenja struje na Novom Beogradu

Tokom najavljenog perioda, bez električne energije biće sledeće adrese:

– Bulevar Arsenija Čarnojevića: brojevi od 130 do 144
– Bulevar Zorana Đinđića: 106-110, 114, 141-143 i 147-153A/
– Narodnih heroja: 19A
– Omladinskih brigada: od 16a do 18b

Ove ulice se nalaze na teritoriji Novog Beograda, a isključenja su planirana kako bi se omogućili radovi na unapređenju i održavanju elektrodistributivne mreže. Takođe, iz Elektrodistribucije Beograd preporučuju građanima da blagovremeno planiraju svoje dnevne aktivnosti, s obzirom na dužinu trajanja prekida.

Razlozi i trajanje isključenja električne energije

Isključenja struje na Novom Beogradu u trajanju od šest sati deo su redovnog održavanja elektroenergetskog sistema, što omogućava sigurnije i stabilnije snabdevanje u budućnosti. Prekid traje od 08:00 do 14:00, pa se savetuje svim stanovnicima navedenih adresa da u tom periodu prilagode korišćenje električnih uređaja i da obezbede sve što je potrebno za normalno funkcionisanje domaćinstva.

Osim toga, Elektrodistribucija Beograd naglašava da će, po završetku radova, snabdevanje biti odmah normalizovano, osim u slučaju nepredviđenih okolnosti. U međuvremenu, građanima se preporučuje oprez i izbegavanje pokušaja popravke ili manipulacije električnim instalacijama tokom trajanja isključenja.

Preporuke i dodatne informacije za građane Novog Beograda

Ukoliko dođe do produžetka radova ili dodatnih isključenja, iz Elektrodistribucije Beograd najavljuju da će javnost biti blagovremeno obaveštena putem zvaničnih kanala. Zbog toga se savetuje redovno praćenje saopštenja i ažuriranja.

Na kraju, isključenja struje na Novom Beogradu predstavljaju rutinsku meru koja ima za cilj unapređenje elektrodistributivne mreže. Stanovnici pogođenih ulica treba da obrate pažnju na vreme isključenja i da planiraju aktivnosti u skladu sa najavom. Očekuje se da će, nakon završetka radova, snabdevanje električnom energijom u ovim delovima grada biti stabilnije i sigurnije.

Sveti Roman Đuniški se obeležava danas, a hiljade vernika poseti manastir kod Đunisa, prateći običaj molitve.

Danas se u pravoslavnim crkvama obeležava praznik posvećen Svetom Romanu Đuniškom, a posebno svečano je u manastiru Sveti Roman na desnoj obali Južne Morave kod sela Đunis. Prema pravoslavnom kalendaru, ovaj praznik se slavi 29. avgusta, kada vernici izgovaraju molitvu Svetom Romanu, sledeći stari običaj koji se prenosi generacijama.

Praznik Svetog Romana Đuniškog okuplja vernike iz raznih krajeva, a centralno mesto proslave je manastir, jedan od najstarijih u Srbiji. Hiljade ljudi, zdravih i bolesnih, starih i mladih, dolazi na ovaj dan da se poklone moštima svetitelja i izgovori molitva, nadajući se pomoći i isceljenju.

Posebna molitva Svetom Romanu Đuniškom

Na praznik Svetog Romana Đuniškog, vernici posebno poštuju običaj molitve. Molitva koju je zapisao vladika Nikolaj Velimirović glasi: „Tebi, ugodniče Boga živoga, Romane čudotvorče, koji si ispunio zakon Boga i spasa našega Isusa Hrista i dobio od NJega život večni; klanjamo se s ljubavlju i blagodarimo Ti sa smirenjem, za premnoga Tvoja čudesna dela, kojima si pomogao nemoćnim ljudima, i proslavio ime Gospoda i spasa svoga. Amin.“

Hiljade vernika izgovaraju ovu molitvu 29. avgusta, verujući u isceliteljske moći svetitelja. Osim toga, ovaj običaj je prilika da se porodice okupe i zajednički obeleže praznik, povezujući se kroz zajedničku molitvu i tradiciju.

Manastir Sveti Roman i značaj praznika

Prema sačuvanim zapisima, manastir Sveti Roman potiče iz desetog veka, a prvi pisani tragovi datiraju s početka jedanaestog veka. Nalazi se u Eparhiji niškoj, nedaleko od sela Đunis, u podnožju Mojsinjskih planina. Manastir je vezan za Svetog Romana, učenika Svetih Ćirila i Metodija, i smatra se da je bio među najvažnijim duhovnim centrima regiona.

Prema nekim predanjima, ovo mesto je nekada bilo okruženo sa dvadesetak bogomolja, a za manastir Sveti Roman neki smatraju da je star preko hiljadu godina i da je nastao pre doba Nemanjića.

Običaji i verovanja na praznik Svetog Romana Đuniškog

Na praznik Svetog Romana Đuniškog, mnogi vernici dolaze u manastir sa iskrom nade da će im molitva pomoći u isceljenju ili rešavanju životnih poteškoća. Smatra se da je Sveti Roman bio „zemaljski anđeo i nebeski čovek“, kako je zapisao vladika Nikolaj Velimirović. Zbog toga, vernici pristupaju molitvi sa dubokim poštovanjem i verom.

Manastir Sveti Roman spada u grupu mojsinjskih crkava i nalazi se među ruševinama starih crkvišta na Mojsinjskoj Gori. Prema istorijskim izvorima, manastir se pominje u povelji vizantijskog cara Vasilija II iz 1019. ili 1020. godine. Tokom vekova, manastir je obnavljan, a danas je mesto okupljanja tokom praznika, kada vernici slede običaj molitve i traže blagoslov.

Zahvaljujući dugoj tradiciji i značaju za pravoslavne vernike, praznik Svetog Romana Đuniškog ostaje važan datum u crkvenom kalendaru i prilika za zajedništvo kroz molitvu i poštovanje običaja.