RHMZ izdao upozorenje, najviše temperature u Kikindi, Beogradu i Zrenjaninu, osveženje očekuje u sredu

Toplotni talas sa izuzetno visokim temperaturama nastavlja da zahvata Srbiju, a prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, najviša izmerena temperatura tačno u podne zabeležena je u Kikindi – 37 stepeni Celzijusa. Sombor, Zrenjanin, Valjevo i Beograd pratili su sa po 36 stepeni, dok je u Beogradu jutros u 8 časova izmereno 30 stepeni, što je u tom trenutku predstavljalo najvišu temperaturu u zemlji.

Najniže temperature u Srbiji izmerene su na Kopaoniku (23 stepena), dok su Sjenica i Crni vrh zabeležili po 29 stepeni u podne. Prema najavi RHMZ, maksimalne dnevne temperature u većini mesta danas i sutra biće između 36 i 39 stepeni, a osveženje se očekuje u sredu, 1. jula, kada će temperature biti nešto niže, oko 35 stepeni, dok se od četvrtka prognoziraju vrednosti ispod 30 stepeni.

“Nastavlja se toplotni talas, posebno na području Beograda, gde se i danas i sutra očekuju veoma visoke dnevne temperature, oko 39 stepeni Celzijusa. U sredu se predviđa manji pad, ali će vreme i dalje biti veoma toplo, oko 35 stepeni, dok će od četvrtka maksimalne temperature biti ispod 30”, saopšteno je iz RHMZ.

Za utorak je najavljeno sunčano vreme, dok se na jugu zemlje tokom popodneva može očekivati kratkotrajna kiša ili pljusak. U sredu i četvrtak prognozira se nestabilno vreme sa lokalnim pljuskovima i grmljavinom, koji će u petak biti ograničeni na jug i istok Srbije. Tokom vikenda očekuje se pretežno sunčano vreme.

RHMZ upozorava da toplotni talas može doprineti povećanom riziku od izbijanja i širenja požara na otvorenom, posebno u regionima sa deficitom vlage u zemljištu i nedostatkom padavina iz prethodnog perioda.

Nadležne službe sprovele merenja, preliminarno utvrđeno da nema štetnih čestica u vazduhu

U noći između subote i nedelje došlo je do curenja amonijaka iz hladnjače u centru Guče, saopšteno je iz opštine Lučani. Incident se dogodio kada je popustio sigurnosni ventil, a prema navodima predsednika opštine Milije Milenkovića, iscurilo je oko 500 litara amonijaka.

Nadležne službe su odmah reagovale i kvar je brzo saniran. Na lice mesta su izašli Republički ekološki inspektor i predstavnici Instituta za javno zdravlje Batut, koji su izvršili proveru kvaliteta vazduha. Preliminarni rezultati merenja, završeni sinoć oko 22 časa, pokazuju da nema prisustva amonijaka ni drugih štetnih čestica u vazduhu, a zvaničan izveštaj se očekuje tokom dana.

“Nakon završenog merenja, preliminarni rezultati pokazuju da nema prisustva amonijaka ni ostalih štetnih čestica u vazduhu. Možemo reći da je vazduh u Guči bezbedan”, izjavio je Milenković.

Troje zaposlenih u hladnjači i četvoro meštana iz neposredne blizine zatražili su lekarsku pomoć, a šestoro je upućeno u Opštu bolnicu u Čačku na opservaciju. Prema rečima Milenkovića, ustanovljeno je da nema težih posledica i svi su vraćeni kući.

U toku je istraga sa ciljem utvrđivanja uzroka akcidenta i eventualnih propusta. Više informacija biće poznato u narednim danima.

Meteorolozi upozoravaju na opasnost od visokih temperatura, najviši stepen upozorenja na snazi u više zemalja

Ekstremni toplotni talas zahvatio je Srbiju i veliki deo Evrope, a crveni meteoalarm proglašen je u pet zemalja, dok su upozorenja na visoke temperature aktivna u čak 23 evropske države, saopštili su meteorolozi. Temperatura u Srbiji prelazi 38 stepeni Celzijusa, što je iznad temperature ljudskog tela, a očekuje se da ovakve vremenske prilike potraju do kraja meseca.

Prema rečima meteorologa Nedeljka Todorovića, ovakvi vremenski ekstremi dešavaju se u proseku jednom u 10 do 15 godina, a crveni meteoalarm ukazuje na ozbiljnu opasnost po zdravlje ljudi i povećan rizik od požara zbog sušenja biljnog pokrivača. “Ako je crveni meteoalarm na snazi u većini zemalja, na primer u Srbiji, to znači da temperature prelaze temperaturu ljudskog tela, tačnije oko 38 stepeni. U drugim državama je slična situacija. To je ozbiljno upozorenje na opasnost od visokih temperatura koje utiču na ljudski organizam. Takođe, njihovo duže trajanje stvara uslove za sušenje biljnog pokrivača, što direktno povećava i rizik od izbijanja požara”, naveo je Todorović.

Todorović je objasnio da je za nastanak ovakvih toplotnih talasa presudan meteorološki fenomen u kojem cikloni okružuju područje visokog pritiska, formirajući tzv. Omega blokadu. On je istakao da cikloni sa Atlantika uglavnom utiču na Veliku Britaniju, Italiju i Francusku, dok u Srbiji i regionu to polje visokog pritiska ostaje stabilno, što uzrokuje produženo trajanje vrućina. Osveženje se očekuje krajem meseca, ali će ono biti slabije izraženo u Srbiji nego u zapadnoj Evropi.

Što se tiče daljeg razvoja vremenskih prilika, Todorović je naglasio da su dugoročne prognoze nepouzdane, ali da se očekuje da će temperature u julu biti niže nego u završnici juna. “Jun se završava ekstremno toplim vremenom, a ovaj mesec je generalno bio natprosečan- topliji za oko tri stepena u odnosu na stogodišnji prosek. Ipak, prošlogodišnji jun je bio za čak pet stepeni topliji od ovogodišnjeg. Ako uzmemo u obzir projekcije da će jul i avgust biti natprosečno topli, možemo očekivati da će nam srednja letnja temperatura, upravo zbog manje toplog juna biti nešto niža u odnosu na prošlo i pretprošlo leto. Daleko je kraj leta i nezahvalno je tvrditi šta će tačno biti u julu i avgustu. Međutim, sudeći prema osveženju koje nam stiže 30. juna uveče, kao i 1. i 2. jula, u prvoj polovini meseca će ekstremne vrućine malo popustiti. Temperature će se kretati uglavnom između 30 i 35 stepeni, što je primetno prijatnije u odnosu na samu završnicu juna. Zato je temperatura za ceo jul još uvek pod znakom pitanja, ostaje da vidimo da li će biti na nivou prošlogodišnje ili će ipak biti nešto niža”, zaključio je Todorović.