Srbija godišnje proizvodi 3.700 tona, dok čak 70 odsto potrošnje dolazi iz uvoza, najviše iz Kine i Španije

Poljoprivrednici u Srbiji mogu da ostvare zaradu veću od milion dinara po hektaru u proizvodnji belog luka, pokazuju najnoviji podaci iz domaće agrarne prakse. Iako se beli luk smatra jednom od najtraženijih i najprofitabilnijih povrtarskih kultura, domaća proizvodnja godišnje iznosi oko 3.700 tona, dok se čak 70 odsto ukupne potrošnje pokriva uvozom, pre svega iz Kine i Španije.

Ova kultura trenutno se uzgaja na oko 1.300 hektara, uglavnom na manjim porodičnim gazdinstvima u Vojvodini i na jugu zemlje. Prosečan prinos iznosi između osam i 15 tona po hektaru, a uz kvalitetan sadni materijal i navodnjavanje može biti i znatno veći, navodi agroanalitičar Branislav Gulan. Ističe se da su ulaganja u proizvodnju belog luka oko 5.000 evra po hektaru, dok prihodi mogu biti pet do šest puta veći.

Porodica Kanački iz sela Sakule beleži ovogodišnji prinos od 4,5 tone belog luka po hektaru, uz otkupnu cenu između 450 i 500 dinara za kilogram. Njihove procene pokazuju da prihod po hektaru može iznositi 2,25 miliona dinara, a kada se odbiju troškovi proizvodnje, koji se kreću od 700.000 do milion dinara, ostaje zarada veća od milion dinara po hektaru.

Istovremeno, proizvodnja pasulja je podložnija rizicima. Kanački su pod ovom kulturom imali 4,5 hektara, ali su vremenske nepogode prepolovile rod, dok uvoz jeftinijeg pasulja iz Kirgistana dodatno obara cenu domaćeg proizvoda. Proizvođači ukazuju da su troškovi rada u Srbiji znatno viši u poređenju sa konkurentskim zemljama, što otežava poziciju domaćih proizvođača na tržištu.

Goran Lazić iz Kikinde, koji gaji domaću sortu „Bosut“ na nešto više od pola hektara, očekuje visok prinos zahvaljujući sistemu navodnjavanja „kap po kap“ i kvalitetnom genetskom materijalu. Prema rečima Branislava Gulana, beli luk omogućava dve setve i dve berbe godišnje, a pored upotrebe u domaćinstvima, ima široku primenu u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji.

Stručnjaci navode da stalna tražnja i široka primena čine beli luk jednom od najperspektivnijih povrtarskih kultura. „Ulaganja u proizvodnju iznose oko 5.000 evra po hektaru, dok prihodi mogu biti pet do šest puta veći. Zbog toga se ova kultura sve češće pominje kao ozbiljna poslovna prilika za poljoprivrednike koji su spremni da ulože znanje, rad i kvalitetan sadni materijal“, zaključuje agroanalitičar Branislav Gulan.

Banka Amerike procenila prosečnu cenu zlata na 3.354 dolara po unci, što predstavlja popust od 19% u odnosu na spot cenu

Cene zlata su prošle godine beležile rast od 65 procenata, ali tokom 2026. godine investitori su svedoci obrnutog trenda – zlato je trenutno skoro 5 odsto niže nego na početku godine, uprkos rastu geopolitičkog rizika i visokoj inflaciji, pokazuje najnovija analiza. Banka Amerike je priznala da je njena ciljana cena zlata od 6.000 dolara po unci sada malo verovatna, pogotovo jer američka centralna banka može povećati kamatne stope već u septembru.

U izveštaju od 22. juna, Banka Amerike navodi da je rasprodaja otvorila priliku, ali ne nužno u zlatu. Prema pisanju TheStreet-a, šokantni rast cena nafte izazvan ratom u Iranu podstakao je pad cene zlata upravo u trenutku kada je geopolitički rizik bio na vrhuncu.

Akcije u rudarskom sektoru pale su više nego što to fundamentalni pokazatelji nalažu, ističu analitičari Banke Amerike, zbog čega su akcije kompanija koje trguju zlatom ostale znatno ispod realnih vrednosti. Korišćenjem pristupa cene prema neto vrednosti imovine, Banka Amerike je utvrdila da kompanije iz njenog univerzuma procenjuju cenu zlata na prosečnih 3.354 dolara po unci, što je popust od 19% u odnosu na spot cenu, objavio je Investing.com.

Na osnovu EV/EBITDA, prosečna implicitna cena iznosi 4.016 dolara po unci, što je manji popust od 3%. Razlike među kompanijama su značajne: Wheaton Precious Metals procenjuje najvišu cenu zlata u okviru pokrivenosti Banke Amerike – 4.395 dolara po unci, dok Franco-Nevada procenjuje najnižu, 2.416 dolara, zbog izloženosti nafti i gasu i tržišnog popusta vezanog za doprinose Cobra Panama.

Analitičari navode da su ovi pokazatelji rezultat trenutne tržišne situacije i da investitori treba da obrate pažnju na razlike u procenama između kompanija u sektoru zlata.

Prosečna neto zarada u Srbiji iznosila 121.805 dinara, dok su najniže plate zabeležene u ugostiteljstvu sa 71.500 dinara

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto plata u Srbiji u aprilu 2026. godine iznosila je 121.805 dinara (oko 1.040 evra), što je za 150 dinara više nego u martu. Najvišu prosečnu zaradu i dalje ostvaruju zaposleni u IT sektoru, gde je prosečna neto plata u oblasti računarskog programiranja dostigla skoro 300.000 dinara.

Odmah iza IT sektora, zaposleni u vazdušnom saobraćaju primili su nešto više od 268.000 dinara, dok su radnici u telekomunikacijama imali prosečnu neto platu od 259.500 dinara. U oblasti proizvodnje koksa i derivata nafte zabeležena je prosečna plata od 231.700 dinara, a u naučnoistraživačkom radu i razvoju 227.300 dinara. Proizvodnja duvanskih proizvoda donela je prosečnu neto zaradu od 223.500 dinara, dok su zaposleni u bankama imali 210.116 dinara. Eksploatacija sirove nafte i prirodnog gasa beleži prosečnu zaradu od 209.100 dinara.

Na drugoj strani, najniže prosečne neto plate isplaćene su u sektoru pripremanja i posluživanja hrane i pića, gde je iznosila 71.500 dinara. Zaposleni u preradi drveta imali su platu od 75.200 dinara, a u proizvodnji odevnih predmeta 79.900 dinara. U poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu prosečna plata iznosila je 95.600 dinara, dok je u građevinarstvu bila 103.000 dinara. Prosvetni radnici primili su prosečno 116.600 dinara.

Kada se posmatraju regionalne razlike, Bor je grad sa najvišom prosečnom neto platom u aprilu – 150.800 dinara. U Beogradu je prosečna plata bila 150.300 dinara, dok je u opštini Stari grad iznosila 195.200 dinara, a na Vračaru 193.800 dinara. Novi Beograd beleži platu za oko 400 dinara nižu od Vračara. U Novom Sadu prosečna plata bila je 138.900 dinara, a u Nišu 118.700 dinara.

Najniža prosečna neto plata u aprilu zabeležena je u Bojniku i iznosila je 84.400 dinara. Među opštinama sa najnižim platama su i Crna Trava (87.000 dinara), Vlasotince (87.300 dinara), Trgovište (87.400 dinara) i Lebane (87.700 dinara).

Zaposleni u javnom sektoru i dalje su bolje plaćeni od onih van javnog sektora. Njihova prosečna neto zarada u aprilu iznosila je 127.884 dinara, što je za 8.548 dinara više od proseka zaposlenih van javnog sektora. U državnim javnim preduzećima plata je bila 153.500 dinara, dok je u lokalnim javnim preduzećima iznosila 118.100 dinara.