Republički hidrometeorološki zavod saopštio je da se vrhunac toplotnog talasa očekuje tokom vikenda, sa upozorenjem za visoke temperature

Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, do 12 časova najviša temperatura u Srbiji izmerena je u Kikindi, gde je zabeleženo 36 stepeni Celzijusa, dok je najhladnije bilo na Kopaoniku sa 21 stepenom. U Beogradu je izmereno 33 stepena.

Temperatura od 35 stepeni zabeležena je u Somboru i na Paliću, dok su 34 stepena izmerena u Novom Sadu, Zrenjaninu, Bačkim Karlovcima, Sremskoj Mitrovici, Negotinu, Valjevu i Ćupriji. U ostalim većim gradovima, kao što su Loznica, Smederevska Palanka, Kraljevo, Požega, Kuršumlija, Niš, Leskovac, Veliko Gradište, Zaječar i Vranje, temperature su premašile 30 stepeni, a u Dimitrovgradu je izmereno 30 stepeni.

Kako je saopšteno, danas se u Srbiji očekuje sunčano i veoma toplo vreme uz slab do umeren severni vetar, sa najvišom dnevnom temperaturom između 34 i 38 stepeni Celzijusa. U planinskim predelima južne i istočne Srbije mogući su kratkotrajni lokalni pljuskovi tokom popodneva.

Toplotni talas će, prema navodima RHMZ-a, trajati tokom vikenda i početkom naredne nedelje. Za Beograd je izdato upozorenje na visoke temperature do 2. jula. Na području Bačke i Srema na snazi je crveni meteoalarm, dok je u ostalim delovima Srbije proglašen narandžasti meteoalarm zbog visokih temperatura.

Prema hidrološkom upozorenju, na Dunavu kod Bezdana i nizvodno od Novog Sada, na Savi kod Beograda i na Tisi kod Titela, vodostaji će se narednih dana kretati oko i nešto ispod niskih plovidbenih nivoa.

“Građanima se savetuje oprez usled visokih temperatura i preporučuje izbegavanje boravka na otvorenom u najtoplijem delu dana”, navedeno je u saopštenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Jedna od teorija o poreklu praznika kaže da je on posvećen ranohrišćanskom svetitelju Vidu, koji se kod Srba smatra zaštitnikom očiju i isceliteljem bolesti i slabosti vida. Druga teorija kaže da je praznik preuzet iz slovenske mitologije dok nismo prešli u hrišćanstvo, kada se slavio paganski bog Svetovid, koji je bio bog obilja i rata. Kao i mnoge praznici, naš narod ga obeležava kroz zanimljive običaje, koji se povezuju sa zdravljem, porodicom, prilikama za nove ljubavi, ali i istinom za koju se veruje da ispliva na videlo uoči ovog praznika. O tome nam je više govorila Snežana Ašanin, etnolog.

– Vidovdan je praznik posvećen Svetom Vidu. Vidovdan znači da se sve vidi. U narodu je postojala tradicija kod mladih, da je ovo praznik kada treba da se viđaju momci i devojke i kažu da je to dan kada se rađa ljubav. Pored toga, veruje se da je Vidovdan praznik za koji je dobro da se iznosi odeća da je “vidi sunce”. Na ovaj dan, sunce ima “ubitačnu” moć za sve mikroorganizme koji štete odeći.

Ranije, taj običaj iznošenja odeće vezan je bio za stvari od vune ili svile, uključujući odeću, čarape i ćilime. U njih su se nekada često moljci zavlačili, koji su pravili štetu prirodnim materijalima. Zato, ljudi su iznosili sve to na sunce, koje je ubijalo moljce.

U našem narodu još uvek postoji sveže sećanje i običajna praksa da se iznose ćilimi da se vide. To je nekada takođe bio dokaz koliko je neka porodica vredna, a naročito devojka, koja na taj način iznosi svoju devojačku spremu na videlo. Onda prolaze momci i njihove majke i očevi, koji koriste tu piliku da uoče vrednoću porodice sa kojom planiraju da se urode, takoreći. Danas, naročito u seoskim sredinama se još uvek ovo praktikuje, što se iznošenja tiče.

Ova praksa ima čistilačku ulogu za ovaj praznik, a ima i takoreći magijsku ukorenjenost i takođe naučnu utemeljenost, jer je u ovo vreme sunce u najvećem zenitu. Dani su najduži, dakle sunce je najjače i ima onu najveću moć da očisti i sačuva pomenute predmete od štetočina – govori za nas Ašanin.

Takođe, Vidovdan, kao što i sam naziv govori, ima i veću povezanost sa vidom kako nam objašnjava etnolog. Veruje se da na ovaj dan treba lečiti očna oboljenja. Kao još jedan običaj ukorenjen u našoj tradiciji, naša sagovornica izdvaja i odlazak na izvore ili odlazak po lekovitu i osveštanu vodu i njome se umivaju. Na ovaj način, verovali su da će ih osveštena vodica i prirodni, lekoviti izvori izlečiti od problema sa očima i vidom.

Ovaj praznik je takođe veoma bitan, ne samo u kolevci narodnih verovanja, već i u istoriji našeg naroda. Na ovaj dan se 1389. godine odigrala bitka na Kosovu polju, a etnolog nam otkriva i zanimljivost vezanu za sam boj, povezana sa verovanjem:

– Veruje se da se tog dana pred bitku videlo “ko je vera, a ko nevera”. Takođe se služe pomeni stradalim junacima Kosovskog boja, kao i liturgija. Smatra se da se na Vidovdan sve tajne mogu saznati i otkriti – zaključuje ona.

Prijavilo se više od 3.750 kandidata, dok su na pojedinim smerovima ostala slobodna mesta

Na Univerzitetu u Nišu završene su prijave za prijemne ispite, a između 19. i 25. juna interesovanje je pokazalo više od 3.750 budućih studenata. Prema zvaničnim podacima, na 14 fakulteta ovog univerziteta predviđeno je 4.446 mesta za brucoše. Prorektor za nastavu Miroslav Lazić naveo je da je tradicionalno najveće interesovanje zabeleženo na studijama psihologije, arhitekture, medicine, dentalne medicine i farmacije.

Najmanje prijavljenih ove godine ima na studijama ruskog jezika, gde je za sada prijavljen samo jedan kandidat, dok su na fizici prijavljena dva kandidata. Na Pravnom i Ekonomskom fakultetu broj prijava premašuje broj budžetskih mesta, a isti trend beleže i smerovi pedagogija, anglistika i komunikologija i odnosi sa javnošću na Filozofskom fakultetu.

Prirodno-matematički fakultet već je održao prijemne ispite i produžio prvi upisni rok zbog preostalih slobodnih budžetskih mesta na svim studijskim programima. Najveća navala zabeležena je na psihologiji, gde se za 90 mesta (50 na budžetu, 40 samofinansirajućih) prijavilo 275 kandidata, što je tri puta više od raspoloživih mesta. Na medicini je pristiglo 336 prijava za 180 mesta, na stomatologiji 112 prijava za 60 mesta, a na farmaciji 78 prijava za 72 mesta.

Za razliku od ranijih godina, ove godine broj upisnih mesta određivan je odlukom Senata Univerziteta, jer do 19. juna nije doneta odluka Vlade o broju budžetskih mesta. U konkursu je istaknuto da će se, ukoliko Vlada naknadno odredi broj budžetskih mesta koji se razlikuje od broja koji je utvrdio Senat, primeniti odluka Vlade.