Put između Beograda i Kraljeva sada traje sat i 15 minuta, radovi na poslednjoj deonici su u toku

Nova deonica Moravskog koridora, duga 29 kilometara, zvanično je otvorena za saobraćaj danas od 9 časova, potvrđeno je prema zvaničnoj izjavi. Ova trasa povezuje Adrane kod Kraljeva i Preljinu kod Čačka, čime se značajno skraćuje vreme putovanja između Beograda i Kraljeva na sat i 15 minuta.

Svečano otvaranje deonice održano je juče, u prisustvu zvaničnika, a vozačima je omogućena brža i sigurnija vožnja. Naplata putarine na novoj deonici počeće 1. jula, dok se radovi na poslednjem delu koridora, između Vrbe i Adrana u dužini od oko 12 kilometara, i dalje nastavljaju.

Moravski koridor predstavlja prvi digitalni putni koridor u Srbiji, sa ciljem unapređenja bezbednosti i efikasnosti saobraćaja kroz brzu i pouzdanu razmenu informacija. Zvaničnici su istakli da će završetkom preostalih radova kompletan koridor omogućiti još bolje povezivanje centralne Srbije.

“Otvaranje nove deonice Moravskog koridora čini putovanje u ovom delu Srbije znatno bržim i bezbednijim, dok će puna funkcionalnost koridora biti ostvarena po završetku svih radova”, saopšteno je u zvaničnoj izjavi.

Stručnjaci ističu da položaj krilaca klima-uređaja omogućava brže i ravnomernije rashlađivanje prostora

U periodima visokih temperatura, većina građana instinktivno spušta zadatu vrednost na klima-uređaju, ali stručnjaci upozoravaju da to nije najefikasniji način rashlađivanja prostorije. Prema stručnim savetima, mnogo je važnije kako su postavljena krilca na uređaju, jer upravo njihov položaj određuje kako će se hladan vazduh rasporediti i koliko će brzo prostor biti rashlađen.

Preporuka je da se tokom letnjih meseci krilca usmere prema plafonu. Hladan vazduh, kao teži od toplog, spuštaće se nakon što se odbije od plafona, što omogućava ravnomernije hlađenje cele prostorije. Na ovaj način se izbegava direktno izlaganje hladnom vazduhu, što može uzrokovati ukočenost mišića, bol u vratu ili ramenima, kao i iritaciju grla.

Savremeni modeli klima-uređaja poseduju funkciju Swing, koja automatski pomera krilca gore-dole, a kod pojedinih modela i levo-desno. Stručnjaci savetuju da se ova funkcija koristi prvih 15 do 30 minuta rada klima-uređaja radi bržeg ujednačavanja temperature, a zatim krilca postave u fiksni položaj ka plafonu.

Takođe, preporučuje se da tokom noći klima ne bude usmerena direktno ka mestu gde se spava. Ako uređaj ima noćni režim rada (Sleep mode), treba ga uključiti, jer ovaj režim postepeno prilagođava temperaturu i smanjuje intenzitet rada tokom noći, čime se smanjuje rizik od neprijatnih simptoma pri buđenju.

Stručnjaci naglašavaju da pravilno podešena klima doprinosi efikasnijem radu uređaja, ravnomernijem hlađenju i prijatnijem boravku u klimatizovanom prostoru.

Na društvenim mrežama objavljena ispovest o finansijskoj pomoći i nezadovoljstvu zbog načina korišćenja sredstava

Muškarac koji živi i radi u Štutgartu, prema sopstvenoj objavi na društvenim mrežama, izneo je tvrdnje da njegova rodbina u Srbiji neadekvatno koristi novac koji im šalje. Kako navodi, radi kao mašinski inženjer u poznatoj automobilskoj kompaniji sa dodatnim prihodima od dizajna felni za sportske automobile, a finansijski je stabilan.

On ističe da redovno šalje novac porodici u Srbiji, kao i da im kupuje poklone i omogućava skupe poklone poput automobila i odeće. Međutim, nezadovoljan je što, kako tvrdi, rodbina prikriva činjenicu da letuje na popularnim destinacijama dok se njemu žali na finansijske probleme. Dodatno, navodi da je naišao na kritike što detetu iz porodice kupuje patike od 150 evra, dok on sam nosi skuplje stvari.

Muškarac je istakao da mu je bilo uskraćeno traženo finansijsko učešće kada mu je bila potrebna pomoć za školovanje, iako, prema njegovim rečima, porodica ima sredstava. U objavi na društvenim mrežama tražio je savete drugih korisnika, izražavajući razmišljanje o prekidu kontakata sa rodbinom.

Objava je izazvala brojne reakcije korisnika, među kojima su pojedini predložili da pomoć usmeri onima kojima je zaista potrebna, dok su drugi podelili lična iskustva o sličnim situacijama u dijaspori. Prema komentarima, neki savetuju da pomoć uslovi rezultatima ili da traži povraćaj ulaganja kroz imovinu.

Zvaničnih izjava povodom ovog slučaja nema, a informacije su zasnovane na javno dostupnoj objavi na društvenim mrežama.