Broj novorođenih u Srbiji porastao za 887 u prvih šest meseci, što ukazuje na pozitivan trend

U okviru obilaska porodilišta u Višegradskoj i nadzora radova na obnovi ove ustanove, predsednik Aleksandar Vučić saopštio je da je u prvih šest meseci zabeležen blagi, ali značajan rast nataliteta u Srbiji. Prema njegovim rečima, broj novorođenih beba veći je za 887 u odnosu na isti period prethodne godine. Ovo je prvi put posle dužeg vremena da se beleži trend rasta, a ne pada broja rođenih.

Vučić je istakao da je ova vest ohrabrujuća, iako još uvek nije dovoljna da bi zadovoljila demografske potrebe Srbije. „To je tridesetak razreda, malo nedovoljno za Srbiju, nama treba 1.000 a ne trideset razreda više, ali i ovo je ipak nekakva lepa i radosna vest“, naglasio je predsednik. On je naveo da je razlog za povećanje nataliteta delimično i povratak ljudi iz inostranstva, što pokazuje da mere države u ovom segmentu daju rezultate.

Rast nataliteta u Srbiji i njegovi uzroci

Prema podacima koje je izneo Vučić, blagi rast nataliteta u Srbiji može se povezati sa vraćanjem određenog broja građana iz inostranstva. Na taj način, fertilna baza stanovništva se širi, što predstavlja pozitivan pomak za demografsku sliku zemlje. Osim toga, predsednik je istakao i smanjenje odliva medicinskog kadra, što takođe ima značaj za ukupno stanje u društvu.

Zbog toga, dosadašnje mere koje sprovodi država, uključujući podršku porodicama i ulaganja u zdravstvo, pokazuju prve pozitivne efekte. Vučić je izrazio nadu da će se ovakav trend nastaviti u narednom periodu, iako je istakao da je potrebno mnogo veće povećanje broja novorođenih kako bi se zadovoljile potrebe Srbije.

Demografski izazovi i dugoročne projekcije

Međutim, i pored trenutnih pozitivnih pomaka, Srbija se i dalje suočava sa ozbiljnim demografskim izazovima. Prema stručnim analizama, Srbija je deveta u svetu po brzini gubitka stanovništva. Zbog negativnog prirodnog priraštaja i odlaska građana u inostranstvo, svake godine zemlja ostane bez jednog grada srednje veličine. Dugoročne projekcije pokazuju da bi do 2052. godine Srbija mogla da izgubi i do 1,5 miliona stanovnika.

Depopulacija ne pogađa sve krajeve zemlje jednako, zbog čega dolazi do disbalansa između pojedinih regiona. U nekim delovima Srbije posledice se osećaju intenzivnije, što dodatno komplikuje demografsku situaciju. Ipak, rast nataliteta u Srbiji, iako još uvek skroman, predstavlja signal da je moguće preokrenuti negativne trendove uz odgovarajuće mere i podršku.

Na kraju, predsednik Vučić je naglasio važnost daljeg ulaganja u populacionu politiku i najavio nastavak podrške porodicama i zdravstvenom sistemu. Takođe, istakao je da je potrebno nastaviti sa merama koje doprinose ostanku i povratku građana, posebno mladih, kako bi rast nataliteta u Srbiji postao dugoročan i održiv.

Predsednik Vučić najavio dostupnost novih terapija za više vrsta kancera i istakao značaj za decu i medicinsko osoblje

Novi inovativni lekovi za lečenje kancera biće dostupni u bolnicama širom Srbije od oktobra, prema izjavama predsednika Aleksandar Vučić. Ova terapijska sredstva obuhvatiće lečenje različitih vrsta karcinoma, uključujući kancer dojki, pluća, jetre i bešike. Predsednik je istakao da će ovi lekovi značajno unaprediti kvalitet života pacijenata i omogućiti lakši rad medicinskom osoblju.

Tokom obilaska radova na izgradnji dečje klinike Tiršova 2, Vučić je naglasio važnost dolaska najinovativnijih lekova za lečenje kancera. „To će da bude i za kancer dojki i za rak pluća i za jetru i bešiku, za sve stižu najinovativniji i najbolji lekovi na svetu. Ne može uvek da spase, ali pruža nadu i u jednom značajnom procentu će spasavati živote ljudi. Time povećavamo kvalitet života ljudi, jeftiniji su im lekovi, ali osim toga spasavamo živote ljudi u značajnoj meri. Koliko će ovo našoj deci da omogući bolje lečenje, lakše lečenje i lakši rad i našim lekarima i medicinskom osoblju, to je neverovatno“, rekao je predsednik.

Inovativni lekovi za lečenje kancera: šira dostupnost i značaj za pacijente

Očekuje se da inovativni lekovi za lečenje kancera budu dostupni u svim relevantnim bolnicama. Prema rečima predsednika, novi lekovi ne garantuju uvek izlečenje, ali omogućavaju nadu i povećavaju procenat spašenih života. Osim toga, olakšavaju rad lekarima i medicinskom osoblju, posebno kada je reč o lečenju dece. Na taj način, zdravstveni sistem Srbije nastavlja da ulaže u najnovije terapijske pristupe, što doprinosi poboljšanju celokupne zdravstvene zaštite.

Predsednik je podsetio da su tokom prethodnih godina završeni radovi na Klinički centar Srbije, Klinički centar Vojvodine i Klinički centar Niš. Takođe je istakao da će izgradnja i opremanje dečje klinike Tiršova 2 iznositi 150 miliona evra. Ovaj projekat deo je šire strategije unapređenja zdravstvene infrastrukture u zemlji.

Razvoj zdravstvene infrastrukture i ulaganja

Pored dolaska inovativnih lekova za lečenje kancera, predsednik je govorio i o značajnim ulaganjima u zdravstveni sistem. Završetak velikih kliničkih centara i nova ulaganja u Tiršovu 2 predstavljaju kontinuirani napor za unapređenje uslova lečenja u Srbiji. Prema njegovim rečima, ulaganja u opremu i modernizaciju zdravstvenih ustanova od ključnog su značaja za bolji tretman pacijenata i efikasniji rad lekara.

Konačno, predsednik je naglasio da će se ulaganja u zdravstveni sistem nastaviti, sa ciljem obezbeđivanja savremene opreme i terapija za sve građane. Istakao je da su inovativni lekovi za lečenje kancera važan deo ovog strateškog pristupa, koji će doprineti većoj dostupnosti savremenih terapija i boljem ishodu lečenja za pacijente širom Srbije.

Nemanja Starović ističe da je povratak na status kvo iz 2022. i formiranje Zajednice srpskih opština od ključnog značaja

Nemanja Starović, ministar za evropske integracije, izjavio je da je potpuna i dosledna primena Briselskog sporazuma ključni uslov za stabilizaciju situacije na prostoru Kosova i Metohije. On je naglasio da je najpre neophodno formirati Zajednicu srpskih opština, kao i hitno vratiti stanje na „status kvo“ iz 2022. godine kada je reč o funkcionisanju direktorata kosovske policije na severu pokrajine.

„Tu mislim na formiranje Zajednice srpskih opština, ali i na hitan i urgentan povratak na status kvo iz 2022. godine kada je reč o funkcionisanju direktorata kosovske policijske službe na severu KiM sa strukturom koja odgovara etničkom preseku stanovništva“, izjavio je Starović.

Briselski sporazum kao uslov za stabilizaciju stanja na KiM

On je detaljno objasnio da bi povratak na prethodno stanje podrazumevao povratak više od 500 srpskih policajaca u direkciju, kao i imenovanje direktora direktorata iz reda srpske zajednice na predlog četiri gradonačelnika sa severa KiM. Po njegovim rečima, ovo ne bi trebalo da bude odluka koju donosi administracija Aljbina Kurtija.

Prema njegovoj oceni, to je jedini način da se ostvari stabilizacija i povrati normalnost za srpsko stanovništvo na severu Kosova i Metohije. Starović je istakao i da je za doslednu primenu Briselskog sporazuma presudno da Evropska unija, kao potpisnik, upotrebi mehanizme koji su joj na raspolaganju prema Prištini.

„Govorimo o eventualnoj suspenziji sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koje Priština ima sa Evropskom komisijom ili o sistemu vizne liberalizacije, ali očigledno je da takve političke volje do sada nije bilo“, rekao je Starović.

Uloga Evropske unije i aktuelne mere prema Prištini

On je podsetio da je Evropska unija u junu 2023. godine izdala jasno saopštenje, koje su podržale sve članice, sa zahtevom za deeskalaciju od strane prištinske administracije. Kako je naveo, nakon što Priština nije ispunila ovaj zahtev, uvedene su restriktivne mere koje su bile na snazi dve i po godine.

Tokom tog perioda, kako je saopšteno, obustavljen je paket podrške Prištini u vrednosti od oko 600 miliona evra za privremene institucije samouprave. Prema rečima ministra, te mere nisu dale željene rezultate i ukinute su u decembru 2025. godine, dok je desetak dana pre pokrajinskih izbora odmrznuto 220 miliona evra finansijskih sredstava namenjenih Prištini.

„Time Kurti dobija vetar u jedra pred te vanredne izbore. To je bio nivo pritisaka koje je Evropska unija bila spremna da sprovede“, izjavio je Starović.

Politička pozicija Aljbina Kurtija i posledice mera

Starović je ocenio da restriktivne mere nisu imale efekat, jer je Aljbin Kurti više političkih poena dobijao kroz kampanju „vatre i besa“ prema Srbima u AP KiM, nego što je gubio podršku zbog nedostatka uspeha na međunarodnom planu ili zbog uskraćene finansijske pomoći EU.

Govoreći o trenutnoj političkoj situaciji na Kosovu i Metohiji, Starović je naveo da je Kurtijeva pozicija i dalje stabilna, iako još nije formirana stabilna skupštinska većina u privremenim institucijama. „On sve to vreme ostaje vršilac dužnosti, produžava svoj tehnički mandat i njegova vlast nije na ozbiljniji način ograničena. On svoju političku podršku i rejting crpi isključivo na pritiscima koje sprovodi prema srpskom stanovništvu, budući da nikakvih ozbiljnih političkih ni ekonomskih rezultata nema“, zaključio je Starović.