Danas važi za jednu od najatraktivnijih pevačica na domaćoj javnoj sceni, a na početku karijere napravila je potez o kojem se i gotovo dve decenije kasnije priča.

Reč je o Miji Borisavljević, koja je 2008. godine snimila spot za pesmu „Kako da ne“, a scene koje su tada ugledale svetlost dana izazvale su pravu buru u javnosti. U vreme kada su domaći muzički spotovi uglavnom izgledali znatno drugačije, Mia se odlučila na veoma hrabar i provokativan potez.

Pevačica se u spotu pojavila naga, a jedna od najupečatljivijih scena bila je ona u kojoj šeta autoputem. Spot je sniman u Makedoniji, a iza kamera je stajao poznati reditelj Dejan Milićević.

Iako su mnogi godinama verovali da je Mia zaista potpuno gola snimala kadrove na putu, ona je kasnije objasnila kako je sve zapravo izgledalo iza kamera.

-Ja sam nosila donji veš i preko grudi nešto što može da se bluruje u montaži. Nije ni higijenski da se baš šetam po ulici gola – rekla je svojevremeno pevačica.

Mia je priznala i da je spot nastao nakon što njen prvi muzički projekat nije prošao onako kako je očekivala, pa je želela da uradi nešto potpuno drugačije i privuče pažnju javnosti.

-Tad sam snimila spot sa Dejanom Milićevićem, to je bio moj bunt – ispričala je ona, objašnjavajući da je upravo taj potez predstavljao prekretnicu na početku njene karijere.

Nema sumnje da je spot za pesmu „Kako da ne“ tada bio nešto potpuno neočekivano, inovativno i veoma provokativno za domaću muzičku scenu, a snimak i danas privlači ogromnu pažnju.

Nakon što je saznala za dijagnozu, Vedrana Rudan je donela tešku odluku jer, kako je govorila, nije želela da ima tešku smrt niti da „umire na rate“. Sa suprugom je tokom godina sakupila ušteđevinu, budući da postupak eutanazije košta 17.000 evra.

Javila se organizaciji, počela da se dopisuje sa njima, uplatila članarinu i o svojoj nameri obavestila decu i muža. Nakon što im je poslala svoje medicinske nalaze, proces je pokrenut i bila je prihvaćena.

Međutim, procedura se ispostavila komplikovanijom nego što je očekivala. Organizacija je konstantno zahtevala dodatne medicinske nalaze, a njiževnica je tada saznala da čak 85% ljudi na kraju odustane od ovog koraka.

Shvatila je da bi tamo morala da provede određeno vreme, prolazi kroz intervjue i da bi na kraju konzilijum procenjivao da li joj se ipak može pomoći. Kako je u međuvremenu i fizički onemoćala, na kraju je odustala od eutanazije.

– Ne želim da umirem na rate. Ja želim eutanaziju. Muž i ja smo kroz godine skupljali nešto sa strane. To košta 17.000 evra. Javila sam se, počeli smo da se dopisujemo, rekla sam deci i mužu. Poslala sam im nalaze, prihvatili su me, prošla sam, platila sam članarinu. Onda su oni tražili toga još, još nalaza, kako vreme proticalo, tako sam ja shvatila… rekli su mi da 85% ljudi odustane, tamo vas intervjuišu… ja sam shvatila da ću tamo morati da provedem neko vreme i da će tamo neki član nekog konzilijuma reći da možda može da mi se pomogne… onemoćala sam u međuvremenu i odustala – ispričala je tada Vedrana.