Nepravilna upotreba produžnih kablova u domaćinstvu može dovesti do požara i kvarova na uređajima, upozoravaju stručnjaci za energetsku efikasnost

Gordon Volis, stručnjak za održivu energiju iz kompanije Your NRG, ističe da kućni aparati sa potrošnjom do 2.000 W predstavljaju značajan rizik kada su priključeni na produžni kabl. Nepravilna upotreba produžnih kablova može izazvati pregrevanje i potencijalno opasne požare, što je posebno izraženo kod uređaja velike snage. Ovakva praksa, prema njegovim rečima, nije bezazlena i može dovesti do ozbiljnih posledica za domaćinstva.

Koji uređaji su najrizičniji za korišćenje na produžnim kablovima

Pre svega, friteze na vruć vazduh često dostižu potrošnju od 2.000 W. Zbog toga ih treba uvek priključivati direktno u zidnu utičnicu. Mikrotalasne rerne i električne rerne zahtevaju stabilan izvor energije jer su poznate po naglim skokovima u potrošnji struje. Produžni kablovi ne mogu da izdrže te oscilacije, što može dovesti do pregrevanja ili varničenja.

Opasnosti lančanog povezivanja i stalnog opterećenja

Posebno je opasno tzv. lančano povezivanje, kada se jedan produžni kabl uključi u drugi. Ova praksa znatno povećava opterećenje i rizik od požara. Osim toga, svakodnevni uređaji poput tostera, sa potrošnjom od 1.200 do 1.400 W, mogu izazvati pregrevanje ukoliko se koriste na produžnim kablovima. Frižideri su još jedan primer, jer rade neprekidno, a produžni kablovi nisu projektovani za takav konstantni rad.

Šta preporučuju stručnjaci za bezbednost domaćinstva

Prema rečima Gordona Volisa, produžni kablovi su namenjeni za privremenu upotrebu sa uređajima male snage. Dugotrajno priključivanje velikih potrošača ne samo da povećava rizik od kvarova, već može izazvati i ozbiljne finansijske gubitke zbog oštećenja skupih uređaja. Osim toga, lančano povezivanje produžnih kablova dodatno opterećuje električne instalacije, što je čest uzrok kućnih požara. Kao rezultat toga, preporučuje se da svi uređaji veće snage, kao što su friteze, mikrotalasne rerne, električne rerne, tosteri i frižideri, budu povezani isključivo na zidne utičnice. Na taj način smanjuje se rizik od pregrevanja i produžava vek trajanja uređaja. Pravilno korišćenje električnih instalacija važno je i iz ekonomskih razloga, jer kvarovi i požari mogu dovesti do visokih troškova popravke ili zamene opreme. S obzirom na sve ove rizike, edukacija korisnika o bezbednoj upotrebi produžnih kablova ima direktan uticaj na smanjenje potencijalne štete u domaćinstvima.

Nova uredba omogućava praćenje i administraciju svih neporeskih prihoda putem centralizovanog elektronskog sistema, uz automatsko povezivanje sa sistemima plaćanja

Vlada Srbije usvojila je uredbu kojom se uvodi jedinstvena evidencija neporeskih prihoda, kao elektronski modul u okviru Registra administrativnih postupaka. Ova evidencija omogućiće centralizovano praćenje podataka o taksama, naknadama i drugim neporeskim prihodima, uz povezivanje sa administrativnim postupcima i sistemima za elektronsko plaćanje. Nova uredba stupa na snagu osam dana nakon objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Povezivanje neporeskih prihoda i automatizacija podataka

Jedinstvena evidencija neporeskih prihoda obuhvatiće podatke o republičkim administrativnim taksama, kao i taksama koje naplaćuju organi autonomne pokrajine i lokalne samouprave. Takođe, uključuje i naknade za korišćenje javnih dobara i druge neporeske prihode koje propisuju ili utvrđuju organi javne vlasti. Kao rezultat, svi podaci biće povezani sa Portalom Registra administrativnih postupaka, sistemom elektronskog plaćanja „Plati“, informacionim sistemom Uprave za trezor i Nacionalnim spoljnotrgovinskim jednoprostornim sistemom. Razmena informacija odvijaće se putem veb-servisa, čime se obezbeđuje tačnost i ažurnost podataka o iznosima, primaocima uplata, računima i svrsi plaćanja.

Jedinstvena evidencija neporeskih prihoda – upravljanje i statusi

Evidencija sadrži i podatke potrebne za obračun visine taksi i naknada, uključujući uslove za umanjenje ili oslobađanje od plaćanja. Parametri za automatski obračun biće dostupni kada iznos zavisi od posebnih kriterijuma. Predviđeno je generisanje podataka za uplatnice, koje omogućavaju plaćanje jednog ili više neporeskih prihoda istovremeno. Administratori pojedinačnih evidencija imaće nadležnost za upravljanje, dok će ovlašćena lica unositi, menjati i brisati podatke. Administratori odobravaju unete podatke i potvrđuju njihovu tačnost i ažurnost. Sve promene u evidenciji moraju se uneti najkasnije do stupanja na snagu propisa kojima su uvedene, odnosno do početka njihove primene. Ako se utvrdi da neki neporeski prihod nedostaje u već objavljenoj evidenciji, administrator je dužan da proveri podatke i otkloni nedostatke u roku od tri radna dana od prijema inicijative. Evidencije imaju statuse „u izradi“, „odobrena“ i „aktivna“, u zavisnosti od faze obrade i početka primene podataka. Samo aktivne evidencije mogu se povezati sa administrativnim postupcima, sistemima za elektronsko plaćanje i javnim portalom Registra administrativnih postupaka.

Regulatorni značaj i olakšanje poslovanja

Implementacija jedinstvene evidencije neporeskih prihoda predstavlja važan korak ka digitalizaciji i transparentnosti javnih prihoda u Srbiji. Pored toga, ovakva centralizacija omogućava jednostavnije upravljanje taksama i naknadama, kao i bržu razmenu informacija između institucija. Na taj način, građani i privreda dobijaju efikasniju i pregledniju administraciju kada je u pitanju naplata neporeskih prihoda. Uredba takođe doprinosi usklađivanju sa savremenim evropskim standardima u oblasti javne uprave. Kao rezultat, očekuje se da nova evidencija omogući smanjenje administrativnog opterećenja i poboljša fiskalnu disciplinu. Ovakav pristup može doprineti većoj naplati neporeskih prihoda i unapređenju fiskalne politike Srbije.

Stope gojaznosti među decom porasle sa 2 na 8 odsto, terapija se bazira na ishrani i fizičkoj aktivnosti

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da se gojaznost kod dece i adolescenata širom sveta odnosi na oko 170 miliona mladih. Od tog broja, približno 70 miliona su deca uzrasta od pet do devet godina. U novim globalnim smernicama, SZO navodi da lekovi protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije kao što su Mounjaro i Wegovy, nisu preporučeni deci mlađoj od 10 godina. Lečenje gojaznosti u tom uzrastu treba da se temelji na zdravoj ishrani i povećanoj fizičkoj aktivnosti, a ne na lekovima ili hirurškim intervencijama.

SZO ističe da trenutno ne postoje dovoljno pouzdani dokazi o dugoročnim efektima lekova protiv gojaznosti kod dece mlađe od 10 godina. Zbog toga, organizacija preporučuje da se intervencije fokusiraju na promene životnih navika. Ove preporuke proizilaze iz zabrinutosti za bezbednost i potencijalne posledice primene GLP-1 lekova kod najmlađe populacije.

Stope gojaznosti kod dece značajno porasle od 1990. godine

Prema podacima SZO, stopa gojaznosti kod dece uzrasta od pet do devet godina značajno je povećana tokom poslednjih decenija. U 1990. godini, svega dva odsto dece ove starosne grupe bilo je gojazno. Do danas, ova stopa je porasla na osam odsto. Ovaj rast predstavlja ozbiljan javnozdravstveni izazov, sa posledicama po zdravstvene sisteme i ekonomije širom sveta. Kao rezultat, SZO insistira na prevenciji kroz edukaciju o pravilnoj ishrani i podsticanju fizičke aktivnosti u porodicama, školama i lokalnim zajednicama.

S druge strane, lekovi za gojaznost mogu biti razmatrani za stariju decu i adolescente. Međutim, takva terapija dolazi u obzir samo kada promene životnih navika nisu dale rezultate i kada su deca fizički i psihički spremna za ovakav tretman. SZO upozorava da je neophodna dodatna procena rizika i koristi pre započinjanja farmakološke terapije kod mlađih uzrasta.

SZO: Fokus na prevenciju i dugoročnu bezbednost dece

„Posebno smo zabrinuti kada je reč o ovoj starosnoj grupi“, izjavio je Lorens Gramer-Stron iz SZO. On je naglasio da nema dovoljno dokaza o bezbednosti i dugoročnoj primeni GLP-1 lekova kod male dece. Ova izjava dodatno ističe oprez koji je SZO zauzela po pitanju farmakološkog lečenja gojaznosti kod najmlađih.

Uporedo sa tim, primena lekova kod adolescenata dolazi u obzir tek nakon što su iscrpljene sve druge metode i kada postoji medicinska indikacija. Pored toga, lekari i roditelji moraju pažljivo razmotriti potencijalne benefite i rizike, a odluka o lečenju mora biti individualizovana za svako dete.

Konačno, SZO zaključuje da globalni odgovor na epidemiju gojaznosti među decom zahteva multisektorski pristup. To uključuje ne samo zdravstveni sektor već i obrazovanje, socijalnu zaštitu i lokalne zajednice. Na taj način, mogu se obezbediti dugoročni rezultati i smanjenje troškova povezanih sa lečenjem komplikacija gojaznosti.