Mala zmija izazvala paniku među učenicima Osnovne škole ‘Marko Miljanov’ u Bijelom Polju, incident brzo prošao bez posledica

Neobičan događaj zatekao je učenike Osnovne škole Marko Miljanov u Bijelom Polju kada je tokom nastave mala zmija ušla u učionicu punu đaka. Ovaj incident izazvao je paniku i strah među učenicima, a svedoci su naveli da su deca vrištala i uznemirila se zbog nenadanog gosta. Prema objavljenim informacijama, zmija se mirno kretala prostorijom, ne obraćajući pažnju na metež koji je izazvala.

Prema nezvaničnim informacijama, sumnja se da je u pitanju belouška, zmija koja se često može pronaći u blizini vode, ali i u drugim područjima gde postoje adekvatni uslovi za njen opstanak. Ipak, bez zvanične potvrde stručnjaka, nije moguće sa sigurnošću utvrditi o kojoj vrsti se radi. Važno je napomenuti da je belouška uobičajena vrsta u ovom delu regiona i poznata je kao neotrovna zmija.

Panika u učionici i reakcija učenika

Prizor zmije u učionici izazvao je pravu pometnju. Đaci su, prema izveštajima, vrištali i pokušavali da se udalje od mesta na kome se reptil pojavio. Međutim, zmija je mirno nastavila da se kreće učionicom, a nakon toga izašla iz prostorije, ne nanoseći nikakvu štetu. Nastavno osoblje i školsko rukovodstvo nisu davali zvanične izjave o incidentu, ali prema dostupnim informacijama, situacija je ubrzo stavljena pod kontrolu i nastava je nastavljena.

Osim toga, ovakvi incidenti nisu uobičajeni u školama i često ostavljaju snažan utisak na učenike. Ipak, stručnjaci ističu da je važno ostati pribran i obavestiti nadležne ukoliko se u školi primeti prisustvo zmija ili drugih divljih životinja. Na taj način, moguće je izbeći neželjene posledice i omogućiti bezbedan boravak dece u obrazovnim ustanovama.

Kako prepoznati i postupiti u slučaju zmije u školi

Zmije poput belouške često zalutaju u naseljena mesta, posebno tokom toplijih meseci kada traže sklonište ili hranu. Škole i druge javne zgrade, zbog otvorenih vrata i prozora, mogu privući neopasne, ali i potencijalno opasne vrste. Preporučuje se da zaposleni i učenici ostanu smireni, ne pokušavaju sami da uklone zmiju, već da obaveste stručnu službu ili nadležne organe koji su obučeni za hvatanje divljih životinja.

Kao rezultat ovakvih situacija, škole često pojačavaju mere predostrožnosti, proveravajući prostore oko objekta i vodeći računa o urednosti dvorišta. Takođe, edukacija učenika o ponašanju u slučaju susreta sa zmijama može doprineti većoj bezbednosti i smirenijoj reakciji u sličnim slučajevima.

Na kraju, incident u Osnovnoj školi Marko Miljanov u Bijelom Polju brzo je rešen bez povređenih, a učenici i nastavnici nastavili su sa nastavom. Ovaj neobični susret ostavio je snažan utisak na đake, koji će sigurno dugo pamtiti dan kada je mala zmija postala nenadani gost u učionici.

Nova uredba Vlade Crne Gore o viznom režimu najavljuje promene od 1. novembra 2026. godine, zadržavajući mogućnost ulaska bez vize i sa ličnom kartom za građane Srbije.

Crna Gora uvodi vize od 1. novembra 2026. godine, a nova uredba precizira pravila ulaska, tranzita i boravka stranih državljana. Prema zvaničnom saopštenju, ova promena donosi nova pravila za veliki broj zemalja, uključujući i Srbija. Državljani Srbije i dalje će moći da putuju u Crnu Goru bez vize, ali pod jasno definisanim uslovima i ograničenim trajanjem boravka.

Ko može boraviti u Crnoj Gori bez vize i koliko dugo

Prema novoj uredbi, državljani država članica Evropske unije, Srbije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Sjedinjenih Američkih Država, Kanade, Ujedinjenog Kraljevstva, Japana, Australije, Novog Zelanda i još nekih zemalja, moći će da uđu u Crnu Goru, tranzitiraju kroz njenu teritoriju i borave do 90 dana bez vize, uz važeću putnu ispravu. Osim toga, bez vize do 90 dana mogu boraviti i imaoci putnih isprava iz Hong Konga, Makaa, određenih područja Kine, kao i nekih prekomorskih teritorija Kraljevine Nizozemske i Ujedinjenog Kraljevstva, te imaoci putnih isprava za Tajvan, u skladu sa uslovima uredbe.

Ulazak sa ličnom kartom: pravila za građane Srbije

Nova uredba omogućava državljanima Srbije, kao i građanima država članica Evropske unije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Islanda, Lihtenštajna, Severne Makedonije, Monaka, Norveške, San Marina, Svete Stolice i Švajcarske, da u Crnu Goru uđu, tranzitiraju i borave do 30 dana bez vize, koristeći važeću ličnu kartu. Ova pogodnost ostaje na snazi i nakon uvođenja viza. Dodatno, državljani Perua mogu boraviti u Crnoj Gori do 30 dana sa važećom putnom ispravom, u skladu sa bilateralnim ugovorom.

Posebni slučajevi i dodatne mogućnosti ulaska

Uredba precizira i posebne olakšice za strance koji poseduju važeće strane putne isprave sa šengenskom vizom, kao i vizama Australije, Japana, Kanade, Novog Zelanda, Irske, Sjedinjenih Američkih Država i Ujedinjenog Kraljevstva. Oni mogu boraviti u Crnoj Gori do 30 dana, odnosno kraće ukoliko im viza ističe pre tog roka. Isto se odnosi na strance sa boravišnim dozvolama u navedenim državama i područjima. Uredba se odnosi i na osobe sa putnim ispravama Ujedinjenih nacija i specijalizovanih agencija, kojima je dozvoljen boravak do 90 dana bez vize.

Izuzeci i bilateralni sporazumi

Pravila su posebno uređena i za izbeglice, lica bez državljanstva i imaoca posebnih putnih isprava za strance, kojima je omogućeno do 30 dana boravka bez vize. Takođe, diplomate i službena lica iz zemalja sa kojima Crna Gora ima bilateralne ugovore, putovaće u skladu sa tim dogovorima. Stupanjem na snagu nove uredbe, prestaje da važi dosadašnji vizni režim.

Šta znači nova uredba za građane Srbije

Uvođenje viza u Crnoj Gori od 1. novembra 2026. godine ne menja osnovne mogućnosti za građane Srbije kada je reč o ulasku bez vize i sa ličnom kartom. Ipak, važno je pratiti zvanična saopštenja i uslove kako bi se izbegle neprijatnosti pri prelasku granice. Primenom ove uredbe, detaljno se definišu prava i ograničenja za sve kategorije putnika, uz jasne rokove boravka i specifične pogodnosti za određene zemlje i teritorije.

Policija i tužilaštvo istražuju slučaj u kojem je muškarac najpre pucao u partnerku, a potom izvršio samoubistvo.

Teška tragedija dogodila se u naselju Bjeliši u Baru, gde je prema navodima iz saopštenja došlo do incidenta u kojem je jedan muškarac pucao u svoju emotivnu partnerku, a zatim sebi oduzeo život. Prema informacijama iz policijskih izvora, žena koja je bila teško povređena preminula je u bolnici, čime je slučaj napad u Baru dobio najteži mogući epilog.

Policijski službenici su oko 14 časova obavešteni o upotrebi vatrenog oružja u porodičnoj kući u naselju Bjeliši. Na lice mesta odmah su izašli pripadnici policije i zatekli muškarca Z.S. bez znakova života. Kako se sumnja, on je pištoljem pucao na D.K., nanevši joj povrede opasne po život, nakon čega je upotrebio isto oružje i izvršio samoubistvo.

Detalji napada u Baru

Prema saopštenju Uprave policije, napad u Baru dogodio se dana 27.10.2026. godine, u popodnevnim satima. Povređena žena D.K. prevezena je ekipom Hitne medicinske pomoći u Opštu bolnicu u Baru, gde su lekari pokušali da joj spasu život. Ipak, zbog težine povreda, D.K. je preminula u bolnici.

Policija je odmah započela uviđaj na mestu događaja, a o svemu je obavešten i državni tužilac u Višem državnom tužilaštvu u Podgorici. Istraga se vodi u saradnji sa tužilaštvom, kako bi se utvrdile sve okolnosti koje su dovele do ovog tragičnog događaja.

Istraga u toku

Službenici Uprave policije, zajedno sa državnim tužiocem, preduzimaju sve potrebne mere i radnje kako bi se rasvetlile činjenice vezane za napad u Baru. Na mestu incidenta sproveden je detaljan uviđaj, a prikupljeni su dokazi i izjave osoba koje bi mogle doprineti razjašnjenju slučaja.

U saopštenju policije navodi se: „Z.S. je, kako se sumnja, upotrebio vatreno oružje, pištolj, na štetu ženskog lica D.K., koja je tom prilikom zadobila povrede opasne po život. Nakon toga, Z.S. je, kako se sumnja, istim vatrenim oružjem izvršio samoubistvo.”

Osim toga, iz policije naglašavaju da će sve radnje i dalje biti usmerene na utvrđivanje svih činjenica i okolnosti ovog tragičnog događaja. Očekuje se nastavak istrage i zvanični nalazi tužilaštva, koji će biti saopšteni javnosti po okončanju postupka.