Ministarstvo unutrašnjih poslova pozvalo zainteresovane kandidate, selekcija podrazumeva stroge provere i višefazni test

Specijalna antiteroristička jedinica (SAJ) Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije raspisala je konkurs za prijem novih članova, saopšteno je iz nadležnih službi. Konkurs je otvoren za kandidate koji ispunjavaju zakonske uslove i spremni su da prođu kroz rigorozan proces selekcije, uključujući zdravstvene, psihofizičke i bezbednosne provere.

SAJ spada među najelitnije jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova, sa zadacima koji obuhvataju borbu protiv terorizma, oslobađanje talaca i reagovanje u kriznim situacijama visokog rizika. Pripadnici jedinice redovno prolaze kroz specijalističke obuke, taktička gađanja, borilačke veštine i vežbe u različitim sredinama, kako bi bili spremni za najzahtevnije bezbednosne izazove.

Tokom poslednjih godina, država je investirala značajna sredstva u opremu, tehniku i naoružanje, čime se unapređuju uslovi za rad i obuku pripadnika SAJ-a. Kandidati koji se prijave moraju pokazati izdržljivost, snagu, disciplinu i sposobnost rada pod pritiskom tokom višefaznog testiranja.

“Mladim ljudima poručujem da se prijave ukoliko veruju u sebe i spremni su na odricanje, disciplinu i kontinuiran rad na sebi. Nositi oznaku SAJ-a predstavlja veliku čast, ali i još veću odgovornost, jer ona simbolizuje profesionalnost, hrabrost, posvećenost službi i poverenje koje građani Republike Srbije imaju u ovu jedinicu”, navedeno je povodom objave konkursa.

Prijavljivanje je otvoreno za sve zainteresovane koji ispunjavaju propisane kriterijume, a proces selekcije i dalje traje.

Pravoslavni vernici pale sveće u crkvama, molitva ‘Bogorodice Djevo’ deo obeležavanja praznika

Praznik Svetog Kirila Aleksandrijskog obeležava se 22. juna prema pravoslavnom crkvenom kalendaru u crkvama širom Srbije. Sveti Kirilo, jedan od najznačajnijih velikodostojnika ranog hrišćanstva, poznat je po svom doprinosu crkvenom učenju i borbi protiv jeresi.

Rođen u uglednoj porodici u Aleksandriji, Kirilo je rano ušao u crkvenu službu i nasledio svog rođaka Teofila na mestu patrijarha. Tokom službovanja suočavao se sa izazovima, uključujući i borbu protiv novacijanaca, čije je učenje smatrao suprotnim hrišćanskom shvatanju pokajanja i oproštaja. Uspio je da učvrsti zvanično crkveno učenje u Aleksandriji.

Na ovaj praznik vernici se podsećaju molitve ‘Bogorodice Djevo’, za koju crkveno predanje navodi da ju je sastavio Sveti Kirilo. Ova molitva vekovima se prenosi među pravoslavnim vernicima i smatra se jednom od najčešće izgovaranih u domaćinstvima.

‘Bogorodice Djevo, raduj se, Blagodatna Marijo, Gospod je s Tobom; blagoslovena si Ti među ženama i blagosloven je Plod utrobe Tvoje, jer si rodila Spasitelja duša naših.’

Obeležavanje praznika Svetog Kirila Aleksandrijskog prilika je da se vernici podsete na njegov doprinos hrišćanskoj tradiciji i na važnost molitve u svakodnevnom životu. Svečano se pale sveće i izgovaraju molitve za mir i blagostanje.

“Ovaj dan je značajan za mnoge porodice koje neguju pravoslavne običaje i sećaju se dela Svetog Kirila”, navodi se u crkvenim izvorima.

Duhovnik upozorava da kađenje bez molitve nema značaj i može biti shvaćeno pogrešno

Kađenje tamjanom jedan je od najprepoznatljivijih elemenata pravoslavne tradicije, ali njegov pravi smisao često ostaje nedovoljno objašnjen u svakodnevnoj praksi. Sveštenik Bojan Krstanović istakao je da kađenje nije puki običaj, već čin poštovanja i molitve prema Bogu i svetinjama.

Prema njegovim rečima, kađenje bi trebalo obavljati često, a obavezno za velike praznike. Poseban značaj ima kađenje vernika, što, kako objašnjava, simbolizuje želju da se ljudi ispune Duhom svetim i da njihova dobra dela budu prijatna pred Gospodom, slično prijatnom mirisu tamjana.

Otac Bojan naglašava da kađenje simbolizuje uznošenje molitve ka Bogu i da u pravoslavnoj molitvi učestvuju sva čula, uključujući i čulo mirisa. On dodaje da je moguće kaditi uvek i na svakom mestu, baš kao što se može moliti bilo gde.

Međutim, sveštenik upozorava da kađenje nema duhovnu vrednost ukoliko nije praćeno molitvom, jer u tom slučaju može biti pogrešno shvaćeno i ličiti na magijski čin, što je strano pravoslavnom predanju. “Samo kađenje nije dovoljno jer bi to ličilo na neko magijsko delovanje. Kađenje bez molitve nema nikakav duhovni značaj,” objasnio je otac Bojan.

Onaj ko obavlja kađenje, prema njegovom objašnjenju, klanja se pred onim koga kadi, a ovaj mu odgovara istim poklonom, bez osenjenja krstnim znamenjem.