NATO potvrdio intervenciju nad turskom teritorijom, saveznici na povišenom stepenu pripravnosti, zvaničnici prate razvoj situacije

Balistička raketa lansirana iz Irana, koja je detektovana kao pretnja prema Turskoj, članici NATO saveza, presretnuta je i neutralisana od strane NATO odbrambenih sistema, saopšteno je 6. marta 2026. godine. Incident je izazvao dodatnu zabrinutost zbog mogućeg širenja regionalnog sukoba i testirao kolektivne odbrambene mehanizme Alijanse.

Prema izjavama NATO portparola pukovnika Martina O’Donela, raketa je identifikovana manje od deset minuta pre presretanja, a o pretnji su odmah obavešteni kopneni i pomorski odbrambeni sistemi. “NATO pripadnici su brzo reagovali, potvrdili putanju balističke rakete, izdali upozorenje i pokrenuli presretač koji je eliminisao pretnju”, rekao je O’Donel.

Tursko ministarstvo odbrane potvrdilo je da je raketa lansirana iz Irana i da je detektovana kao pretnja turskoj teritoriji. Zvaničnici nisu izneli dodatne detalje o mestu presretanja ili o eventualnim posledicama incidenta. Sa druge strane, jedan turski zvaničnik koji je govorio anonimno naveo je mogućnost da je raketa možda bila usmerena na bazu u grčkom delu Kipra, ali da je došlo do odstupanja od planirane putanje. Ove informacije nisu nezavisno potvrđene.

Na vanrednom sastanku ambasadora država članica NATO u Briselu, doneta je odluka o zadržavanju povišenog nivoa pripravnosti Alijanse, dok se ne proceni da je pretnja sa strane Irana umanjena. Italijanska premijerka Đorđa Meloni ocenila je događaj kao napad na savezničku državu, ističući solidarnost sa Turskom tokom telefonskog razgovora sa predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, saopšteno je iz njene kancelarije.

Američki sekretar za odbranu Pit Hegset izjavio je da Sjedinjene Američke Države u ovom trenutku ne smatraju da postoje uslovi za aktiviranje člana 5 NATO ugovora, koji predviđa kolektivnu odbranu u slučaju oružanog napada na neku članicu. Sličan stav izneo je i generalni sekretar NATO Mark Rute, naglašavajući da “niko ne govori o članu 5” i da je najvažnija poruka da su protivnici Alijanse svesni njenog kapaciteta i pripravnosti.

Incident s presretanjem rakete usledio je u trenutku kada Iran izvodi odmazdu na više lokacija na Bliskom istoku, kao odgovor na prethodne napade u kojima su učestvovale američke i izraelske snage. Rakete i bespilotne letelice gađale su više gradova i infrastrukturu u regionu.

NATO, osnovan 1949. godine, trenutno broji 32 članice i ima za cilj kolektivnu bezbednost svojih članova. Turska je deo saveza od 1952. godine i zbog svog geografskog položaja često se nalazi u centru bezbednosnih konsultacija. Kolektivna odbrana predviđena je članom 5, koji se aktivira samo uz saglasnost svih članica nakon procene situacije.

U istoriji NATO, član 5 je aktiviran samo jednom, nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. godine u SAD. Većina drugih incidenata rezultirala je konsultacijama pod članom 4, što omogućava članicama da razmene informacije i koordinišu odgovor na moguću pretnju bez automatskog pokretanja kolektivne odbrane.

Zbog aktuelnih dešavanja, NATO saveznici nastavljaju da prate situaciju i održavaju povišen stepen pripravnosti, dok se incident sa presretanjem balističke rakete nad Turskom tumači kao potencijalna prelomna tačka u širem regionalnom bezbednosnom okviru. Nezavisna verifikacija pojedinih tvrdnji nije moguća u ovom trenutku.