Promene u načinu života poslednjih godina sve su vidljivije. Ono što je nekada bilo potpuno uobičajeno danas postaje sve ređe, a posebno se primećuje razlika između mlađih i starijih generacija.

Jedan od najuočljivijih primera jeste vreme koje ljudi provode zajedno, bez telefona i drugih uređaja. Nekada je bilo normalno da se porodica okupi za stolom, da se razgovara o tome kako je protekao dan, da se vikendom posećuju rođaci i prijatelji, a da deca najveći deo slobodnog vremena provode napolju.

Danas je slika drugačija.

Mobilni telefoni postali su sastavni deo svakodnevnog života. Koriste se za posao, komunikaciju, zabavu, kupovinu, informisanje, pa čak i za stvari koje su nekada zahtevale odlazak u banku, prodavnicu ili poštu.

Ipak, stručnjaci sve češće ukazuju da tehnologija sama po sebi nije problem. Problem nastaje kada počne da zamenjuje neposredan kontakt sa ljudima.

Sve više porodica pokušava zato da uvede male promene – zajedničke obroke bez telefona, više vremena provedenog napolju i druženje bez ekrana.

Možda se neke stare navike nikada neće potpuno vratiti. Ali upravo u vremenu kada smo više povezani nego ikada, postavlja se pitanje – da li smo zaista postali bliži jedni drugima?

Nepoznati počinioci provalili su u menjačnicu u Preljini 22. avgusta i ukrali sef sa oko dva miliona dinara.

Nepoznate osobe izvršile su pljačku menjačnice kod Preljine u ranim jutarnjim satima 22. avgusta. Prema informacijama, lopovi su provalili u objekat oko 2.30 časova i odneli kompletan sef sa oko dva miliona dinara, koliko je bilo namenjeno za svakodnevno poslovanje. Ovaj događaj, poznat kao “pljačka menjačnice kod Preljine”, uznemirio je lokalnu zajednicu zbog načina na koji je izveden.

Vlasnik menjačnice izjavio je da su počinioci odneli sva sredstva koja su se nalazila u prometu. “Odneli su mi praktično sva sredstva koja su bila u prometu. U sefu je bilo oko dva miliona dinara. Sve sam prijavio policiji, ali još uvek nemam informaciju da li su lopovima ušli u trag”, rekao je vlasnik.

Detalji pljačke menjačnice kod Preljine

Policija je odmah obaveštena o incidentu. Trenutno se traga za počiniocima koji su uspeli da iznesu veliki sef iz objekta. Kako se vidi na nadzornim kamerama postavljenim oko menjačnice, tri osobe su pretrčale put u blizini objekta u vreme izvršenja pljačke. Ovi snimci mogli bi biti ključni za identifikaciju osumnjičenih.

Osim toga, policija pokušava da otkrije da li su lopovi imali pomagače u izvođenju ovog složenog plana. S obzirom na težinu sefa i način na koji je iznet iz menjačnice, postoji sumnja da je u pljačku bilo uključeno više osoba i možda dodatna logistika.

Istraga i tragovi sa nadzornih kamera

Policija nastavlja intenzivnu istragu kako bi rasvetlila sve okolnosti vezane za pljačku menjačnice kod Preljine. Snimci sa nadzornih kamera predstavljaju važan trag, jer je na njima zabeležen trenutak kada tri osobe odlaze sa lica mesta. Na osnovu tih detalja, nadležni organi pokušavaju da utvrde identitet počinilaca i način na koji su odneli sef težak nekoliko stotina kilograma.

Zbog ovakvih događaja, vlasnici menjačnica i drugih poslovnih objekata u okolini pozvani su na dodatni oprez. Policija apeluje na sve građane koji imaju bilo kakve informacije u vezi sa ovom pljačkom da se jave i pomognu u istrazi. Pljačka menjačnice kod Preljine ostavila je lokalnu zajednicu u šoku, dok se očekuje da će istraga uskoro doneti više informacija o osumnjičenima.

Istraga otkriva detalje o Mihailu Šabunjinu, njegovim veštinama i kretanju pre napada na strelištu.

Istraga o napad u Danilovgradu fokusira se na život i aktivnosti Mihaila Šabunjina, ruskog državljanina koji je 31. avgusta na strelištu “Češka zbrojevka” ubio troje ljudi. Ovaj slučaj potresao je Crnu Goru, a istražitelji pokušavaju da otkriju kako je Šabunjin stekao napredne veštine rukovanja oružjem, jer su kamere zabeležile da je tokom napada koristio dva pištolja istovremeno i delovao bez oklevanja.

Pre krvavog incidenta, Šabunjin je boravio u Crnoj Gori, tražio posao i objavljivao video-snimke sa putovanja i sportskih aktivnosti na društvenim mrežama. Njegovi kontakti, kao i česta putovanja između Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Srbije i Rusije, sada su pod lupom bezbednosnih službi. Istražitelji pokušavaju da rekonstruišu svaki korak koji je doveo do napad u Danilovgradu.

Detalji o osumnjičenom i njegovom životu

Na prvi pogled, ništa u životu Mihaila Šabunjina nije ukazivalo na to da bi mogao da izvede ovako težak zločin. Radio je u prodavnici sportske opreme, bavio se sportom, izradom predmeta od drveta i povremeno je tražio posao. Međutim, način na koji je izveo napad izazvao je sumnju da poseduje iskustvo iz vojne ili specijalne obuke, iako za sada nema zvanične potvrde o tome. Istražitelji proveravaju njegove veze i kontakte, posebno sa ruskim državljanima i osobama koje su učestvovale u borbama u Ukrajini.

Kamere su zabeležile da je tokom napada koristio dva pištolja, kretao se brzo i precizno. Zbog toga se analizira njegova moguća povezanost sa vojskom ili specijalnim jedinicama, ali još nema dokaza da je bio vojnik ili učestvovao u ratnim operacijama.

Proveravaju se kontakti, dugovanja i kretanje

Posebnu pažnju privukla su Šabunjinova česta putovanja. U Crnu Goru je prvi put ušao 7. jula 2026. godine, autobusom iz Srbije. Već nakon pet dana, granicu je prešao čak osam puta, putujući između Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Takođe, postoji podatak da je u poslednjih nekoliko godina više puta prelazio granicu između Rusije i Abhazije. Istražitelji pokušavaju da utvrde da li su ta putovanja bila turistička ili su povezana sa ljudima iz njegovog okruženja.

Pored toga, Šabunjin je u Rusiji imao najmanje dva finansijska duga, ukupne vrednosti oko 500.000 rubalja, što je približno 5.000 evra. Za prosečne uslove u njegovom rodnom regionu Perm, ovo predstavlja značajan iznos, uporediv sa višemesečnom ili čak godišnjom platom.

Poslednji dani pre napada u Danilovgradu

Dan uoči napada, Šabunjin je proveo na reci Zeti sa nekoliko mladića. Nakon rastanka, ostavio im je broj telefona i otišao sa crnim rancem. Već narednog dana, isti ti mladići prepoznali su ga na fotografijama koje su objavljene tokom policijske potrage za trostrukim ubicom.

Njegove objave na društvenim mrežama, koje su uključivale snimke sportskih aktivnosti, putovanja i video-zapise s dronom, sada se detaljno analiziraju. Istražitelji veruju da bi upravo deo njegove biografije o kojem se do sada malo znalo mogao da pruži odgovor na pitanje kako je uspeo da izvede napad u Danilovgradu s tolikom preciznošću i hladnokrvnošću.

Analizom njegovog telefona, kontakata i finansijskih tokova, bezbednosne službe pokušavaju da otkriju šta se zapravo dešavalo u mesecima pre masakra. Napad u Danilovgradu ostavio je mnoge nedoumice, ali istraga i dalje traje dok se traga za ključnom karikom koja će povezati sve elemente ovog slučaja.