Porodica iz Bajmoka prijavila je da je sa groba njihovog dede nestalo cveće samo dan nakon sahrane.

Krađa na groblju u Bajmoku potresla je jednu porodicu koja je nedavno ispratila svog dedu na večni počinak. Prema navodima članice porodice u Fejsbuk grupi “Bajmok pištaljka”, samo dan nakon sahrane, članovi porodice su došli na groblje i zatekli neprijatan prizor: sa groba su nestale ostavljene cvetne aranžmane, a na mestu gde su ih ostavili pronašli su šest posveta.

Porodica je, u objavi na društvenim mrežama, izrazila svoje razočaranje i tugu zbog ovakvog čina. Takođe, ukazali su na bol koji osećaju jer neko ne poštuje ni trenutke tuge, niti predmete koji su im od velike emotivne vrednosti. “Dabogda njima trebalo ono što su ukrali sa groba. Dabogda jednog dana shvatili koliko boli kad ti neko dira ono što ti je najvrednije”, napisala je Nikolina, član porodice.

Reakcije meštana i značaj krađe na groblju u Bajmoku

Ova krađa na groblju u Bajmoku nije izolovan slučaj. Povremeno se i u drugim mestima dešava da sa grobova nestaju cveće, venci ili drugi predmeti koje porodice ostave u znak sećanja. Ipak, ovakvi postupci izazivaju veliki bes i tugu među ožalošćenima, jer groblje bi trebalo da bude mesto poštovanja i mira, bez materijalnih interesa.

Pored toga, meštani su u komentarima na društvenim mrežama izrazili zabrinutost da se ovakve krađe dešavaju sve češće. Mnogi su istakli da bi trebalo preduzeti dodatne mere zaštite na groblju i apelovali na svest pojedinaca da ne narušavaju mir porodicama koje oplakuju svoje najmilije.

Poruka porodice i apel za poštovanje

Porodica je, osim što je javno podelila svoje iskustvo vezano za krađu na groblju u Bajmoku, uputila i apel da se slične stvari ne dešavaju drugim porodicama. Istakli su da materijalna vrednost ukradenog cveća nije presudna, već je reč o emotivnoj vrednosti i poštovanju prema preminulim članovima porodica.

Zbog toga, ovakvi događaji podsećaju na važnost empatije i osnovne ljudske pristojnosti. Groblje je mesto gde bi ožalošćeni trebalo da nađu mir, a ne dodatnu tugu zbog nečijih sebičnih postupaka.

Ministarka Milica Đurđević Stamenkovski ističe da 1.400 porodica do sada traži status roditelja negovatelja, što potvrđuje značaj ovog pitanja.

Status roditelja negovatelja dobija sve više pažnje u Srbiji, a prema zvaničnim podacima, do 17.30 časova podneto je 1.400 zahteva. Ovaj broj, kako naglašava ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u tehničkom mandatu, Milica Đurđević Stamenkovski, pokazuje koliko je tema roditelja negovatelja važna za mnoge porodice širom zemlje. Prema njenim rečima, iza svakog zahteva stoji jedna porodica sa svojom svakodnevnom borbom i ličnom pričom.

“Prema informaciji koju imamo, do 17.30 časova čak 1.400 roditelja podnelo je zahtev. Ovaj broj jasno pokazuje koliko je pitanje roditelja negovatelja važno velikom broju porodica. 1.400 zahteva do 17.30 časova i iza svakog stoji jedna porodica, jedna priča i svakodnevna borba”, izjavila je Milica Đurđević Stamenkovski.

Prava roditelja negovatelja i podrška Ministarstva

Roditelji negovatelji su osobe koje preuzimaju celodnevnu brigu o svojoj deci sa smetnjama u razvoju ili teškim zdravstvenim problemima. Zbog toga je od izuzetnog značaja što je primena Zakona o roditeljima negovateljima i negovateljima počela danas. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja omogućilo je roditeljima da podnesu zahtev za priznavanje ovog statusa, što im donosi određena prava i podršku države.

Takođe, za sva dodatna pitanja i informacije, roditelji mogu kontaktirati Kontakt centar Ministarstva na broj telefona 011 735 835 01. Ministarka je zahvalila svim roditeljima koji su već podneli zahteve i istakla da svaka prijava znači korak napred za porodice koje svakodnevno brinu o svojim najmlađima.

Važnost statusa roditelja negovatelja za porodice

Kako je objavljeno, status roditelja negovatelja olakšava porodicama pristup određenim pravima i povlasticama koje im omogućavaju lakšu svakodnevicu. U međuvremenu, Ministarstvo ističe da je svaki zahtev važan jer iza njega stoje ljudi koji se bore za bolji život svoje dece. Štaviše, ovako veliki broj zahteva u prvom danu primene zakona potvrđuje koliko je ova tema relevantna u društvu.

Osim toga, podrška kroz status roditelja negovatelja predstavlja priznanje trudu i posvećenosti roditelja koji svakodnevno vode tešku borbu. Na kraju, otvaranje mogućnosti za podnošenje zahteva daje nadu mnogim porodicama da će njihova svakodnevica postati barem malo lakša. S druge strane, Ministarstvo naglašava da će nastaviti da pruža informacije i pomoć svim zainteresovanim roditeljima.

Manastir u selu Grabovo kod Ražnja sagrađen je 1380. godine i čuva bogatu srednjovekovnu tradiciju pravoslavlja.

Manastir Svetih apostola Petra i Pavla u Grabovu, poznat i kao manastir u Grabovu kod Ražnja, predstavlja značajan deo srpske istorije i duhovnosti. Smešten je u selu Grabovo, desetak kilometara od Ražnja, a pripada Eparhiji kruševačkoj. Prema istorijskim podacima, manastir je izgrađen davne 1380. godine, tokom vladavine kneza Lazara, čime se ubraja među najstarije srpske pravoslavne svetinje gde je liturgija služena mnogo pre otkrića Amerike.

Do ovog manastira vodi asfaltirani put kroz slikovite podbukovačke predele, a uređeni drvored vodi posetioce pravo do crkve. Prva crkva u okviru manastira podignuta je još u 14. veku, što dodatno potvrđuje koliko je ovaj kompleks duboko ukorenjen u srpskoj tradiciji.

Manastir Svetih Petra i Pavla u srpskoj tradiciji

Osnivač manastira bio je vlastelin Vukosav, otac vojvode Crepa, a u narodnim predanjima poznat je kao Orlović Pavle. Upravo ova ličnost ima posebno mesto u srpskim epskim pesmama, naročito u Kosovskom ciklusu, gde se Orlović Pavle opisuje kao legendarni junak. U istorijskim izvorima nema mnogo podataka o njemu, ali narodna pesma “Kosovka devojka” prenosi priču o njegovoj smrti nakon Kosovske bitke 1389. godine, kada je podlegao ranama zadobijenim u boju.

Uroš Predić je 1919. godine na svojoj čuvenoj slici “Kosovka devojka” prikazao Pavla Orlovića na samrti, što je dodatno učvrstilo njegovu ulogu u narodnom sećanju. Takođe, važno je napomenuti da istorija ovog manastira svedoči o vremenu kada su se u Srbiji liturgije služile vekovima pre otkrića Amerike, što govori o značaju očuvanja pravoslavnih svetinja i tradicije.

Značaj manastira za lokalnu zajednicu

Osim istorijske i duhovne vrednosti, manastir Svetih Petra i Pavla predstavlja i važan kulturni centar za stanovnike sela Grabovo i okolinu. Uređeni manastirski kompleks i pristupačan put omogućavaju vernicima i posetiocima da dođu iz različitih krajeva, čime se dodatno neguje tradicija i povezanost lokalne zajednice sa ovim svetim mestom.

Pored toga, svaki dolazak u ovaj manastir pruža priliku za mir i tišinu, ali i za upoznavanje sa srpskim srednjovekovnim nasleđem. S obzirom na dugu istoriju i značaj koji manastir ima, njegov opstanak i danas svedoči o istrajnosti i vernosti srpskog naroda pravoslavlju i kulturnom identitetu.

Kao rezultat, manastir Svetih Petra i Pavla u Grabovu ostaje živi svedok prošlosti, mesto koje je, uprkos rušenjima tokom vekova, sačuvalo svoju duhovnu i istorijsku vrednost.