Jorge Martín završio je sedmi na Velikoj nagradi Katara u Lusailu, vozeći sa prelomljenom desnom rukom, i najavio optimizam pred trku u Portugalu.

Jorge Martín je pokazao izuzetnu mentalnu i fizičku snagu tokom trke za Veliku nagradu Katara u Lusailu. Uprkos ozbiljnoj povredi, prelomljenoj desnoj ruci, uspeo je da završi na sedmom mestu. On je istakao da ga pokreće nešto što je jače od njega samog i da neće odustati dokle god ima šanse za titulu. Ovaj rezultat daje mu dodatni motiv pred nastavak sezone.

Težak vikend i borba kroz bol

Povreda nije sprečila Martína da izađe na stazu. „U mojoj situaciji bilo je najudobnije voziti ovako. Pokušao sam dobro da startujem i to mi je pošlo za rukom, ali prve krivine bile su veoma rizične pa sam ostao daleko iza vodećih“, rekao je Martín. Iako su početni krugovi bili teški, uspevao je postepeno da napreduje kroz plasman. Ključan trenutak vikenda bila je loša pozicija na startu zbog slabijeg plasmana u kvalifikacijama, što mu nije išlo u prilog tokom same trke.

Osećaj ponosa i upornost kao pokretač

Iako priznaje da nije bio siguran hoće li uopšte nastupiti zbog povrede ruke, Martín ne krije zadovoljstvo što je završio obe trke u Kataru. „Ponosan sam jer u ponedeljak i utorak nisam želeo ni da dođem, a sada odlazim iz Katara sa završenim trkama i još uvek imam šanse za titulu“, ističe on. Posebno naglašava svoju upornost: „Želim da se borim dokle god mogu. Svaki put postaje teže, ali ja sam tu i nastavljam da izdržavam.“

Budući izazovi i nada za Portugal

Kroz izjave se vidi koliko mu znači mentalna snaga: „Možda su osećaji pomogli, ali postoji nešto veće od mene što me tera dalje. Mislim da sam snažan čovek koji se prilagođava svakoj situaciji — to mi pomaže.“ Trenutno stanje ruke opisuje kao otečeno poput „dinje“, ali veruje da će do sledeće trke biti spremniji: „Imam nekoliko dana za odmor, očekujem gotovo punu spremnost za Portugal.“

Završetak pod adrenalinom i pogled ka nastavku sezone

Iako mu povreda otežava vožnju na maksimumu mogućnosti motocikla, Martín ističe snagu adrenalina koji ga drži fokusiranim do kraja svake trke: „Nisam mogao dobro kočiti niti voziti na granici motora. Poslednjih sedam-osam krugova bilo je izuzetno teško.“ Na kraju priznaje: „U poslednje tri krivine samo sam čekao kraj trke — to mi je bio cilj.“ Ovim rezultatom Jorge Martín ostaje konkurentan u borbi za vrh generalnog plasmana pred nastavak šampionata.

Raúl Fernández osvojio treće mesto na MotoGP trci u Lusailu uprkos izazovima sa potrošnjom goriva i nedavnim povredama.

Raúl Fernández postigao je izuzetno treće mesto na trci MotoGP za Veliku nagradu Katara u Lusailu. Povratak na podijum bio je posebno značajan jer je Fernández prethodna dva vikenda propustio zbog povrede prsta, ali se sada vratio konkurentnosti. Na stazi Lusail suočio se sa ozbiljnim problemima sa potrošnjom goriva, što je uticalo na njegovu strategiju tokom trke.

Fernández je od samog starta pokazao snažan tempo, pokušavajući da ostane u zavetrini Marca Bezzecchija. Međutim, zbog povećane potrošnje goriva, morao je da prilagodi mapiranje motora i smanji brzinu. “Unutar onoga što sam mogao, vratio sam se nakon dve nedelje pauze zbog prsta i odmah bio konkurentan ceo vikend. Borba za podijum čini ovaj vikend vrlo pozitivnim”, izjavio je Fernández. Tokom trke često je morao ručno da menja podešavanja kako bi sačuvao gorivo, što ga je sprečilo da iskoristi puni potencijal motocikla.

Problemi sa gorivom i ključni trenuci trke

Iako mu prst nije pravio probleme tokom same trke, Raúl Fernández ističe da su poteškoće sa potrošnjom goriva bile odlučujući faktor. Već na početku morao je da pređe na konzervativnije podešavanje motora. “Zbog toga sam već od starta pokušavao da ostanem uz Bezzecchija, ali brzo sam morao promeniti mapu i počeo sam da gubim distancu”, objasnio je Fernández. S vremena na vreme uspevao je da vozi brže krugove (1:52), ali su četiri poslednje kruga bila potpuno usmerena ka štednji goriva.

Na kraju trke Marc Márquez ga je prestigao upravo zahvaljujući većoj snazi motocikla u završnici. „Videlo se koliko nam fali snage kad me Marc lako pretiče“, rekao je Fernández, ističući koliko su problemi sa motorom uticali na plasman. Uprkos svemu, uspeo je da zadrži treću poziciju koristeći Márqueza kao zavetrinu i tako spreči Ai Oguru da ga ugrozi do kraja.

Izjave Raúla Fernándeza i lični napredak

U izjavama posle trke Raúl Fernández koristi zanimljivu metaforu o svom psu Panču kako bi opisao osećaj nemoći kada ne može dati maksimum: „Sada kada imam psa, to mi liči kada mu stavite hranu pred nos a ne možete mu dozvoliti da jede. Tako sam se osećao – znao sam da mogu više, ali nisam smeo zbog štednje goriva.“

Dodaje i kako mu podrška ličnog tima mnogo znači: „MotoGP je najteža kategorija koja postoji; sve su to mikrodetalji koji odlučuju pobednika. U poslednje dve godine napravio sam svoj lični tim gde svako doprinosi malo i mislim da me to mnogo ojačalo.“ Osvrnuo se i na izazove tokom godine oko produženja ugovora i povrede prsta koju vuče još od Malezije.

Kontekst plasmana i naredne obaveze

Treće mesto za Raúla Fernándeza donosi važne bodove pred završnicu šampionata. On smatra ovaj rezultat odličnim korakom napred nakon perioda oporavka od povrede prsta — gde su osim slomljenog kosti bili pogođeni i ligamenti — što ga je dodatno usporilo pre dolaska u Katar.

S obzirom na raspored sledećih trka u Portugalu i Valensiji, Fernández naglašava važnost rada na oporavku: „Moraću sada raditi kao nikada do sad — kao da su ovo poslednje dve trke mog života.“ Pored toga, veruje da stabilnost tima daje ključnu prednost za nastavak sezone.

Ova borba sa problemima potrošnje goriva pokazala je koliko mala razlika može odlučiti plasman u najvišoj klasi motociklizma.

Andrija Luković osvojio je bronzanu medalju u konkurenciji L2 do 73 kilograma na evropskom inkluzivnom prvenstvu u Beogradu, donoseći radost domaćoj publici.

Andrija Luković je oduševio domaće navijače osvajanjem bronzane medalje na evropskom inkluzivnom prvenstvu u džudou 2026, koje se održava u hali “Aleksandar Nikolić” u Beogradu. Takmičenje okuplja ukupno 157 sportista iz 18 država, a Srbija je zahvaljujući ovom uspehu još jednom pokazala visok nivo u inkluzivnim sportovima.

U konkurenciji L2 do 73 kilograma, Andrija Luković, mladi reprezentativac Srbije i član beogradskog Partizana, uspeo je da izbori odličan plasman. Iako su borbe bile zahtevne, pokazao je izuzetnu spremnost i borbenost, što mu je donelo zasluženu medalju. Pre svega, podrška iz kluba i kvalitetan rad sa trenerom bili su presudni faktori za ovaj rezultat.

Put do bronze na evropskom inkluzivnom prvenstvu

Sam tok takmičenja bio je izuzetno napet, jer su se okupili najbolji džudisti iz Evrope. Međutim, Andrija Luković se istakao odlučnošću i pripremljenošću. U odlučujućem meču pokazao je mentalnu snagu i tehniku koja ga je dovela do pobede.

Kroz sve faze takmičenja bilo je jasno da mu iskustvo sa sparing partnerima iz kluba donosi prednost. Takođe, velika želja za uspehom i podrška tima doprineli su ovom značajnom rezultatu za srpski džudo. Kao rezultat toga, bronzana medalja sa evropskog inkluzivnog prvenstva ima posebnu težinu.

Izjave Andrije Lukovića i trenera Mitrovića

Nakon osvajanja medalje, Andrija Luković nije krio zadovoljstvo: „Baš je lep osećaj osvojiti medalju. Uspeo sam da pobedim u odlučujućem meču. Borbe su bile jako teške, a ujedno i lake. To je sigurno zato što me je moj trener jako dobro spremio, a drugari u klubu su takođe sparingovali sa mnom, nisu me štedeli ako tako mogu da kažem. Sve mi je to pomoglo da se dobro spremim. Hvala svima na podršci koja mi je pomogla da osvojim evropsku bronzu“, izjavio je Luković.

Dragan Mitrović, trener Andrije Lukovića, izrazio je ponos zbog velikog truda koji se isplatio osvajanjem evropske medalje za Srbiju. Njegove reči potvrđuju značaj ovog uspeha kako za sportistu tako i za klub Partizan.

Značaj medalje za srpski džudo i naredni izazovi

Pored ličnog uspeha Andrije Lukovića, osvojena bronza doprinosi promociji inkluzivnog džudoa u Srbiji. Takmičenja poput ovog evropskog prvenstva omogućavaju mladim sportistima da pokažu svoj potencijal na međunarodnoj sceni.

S obzirom na konkurenciju od 157 takmičara iz čak 18 država, svaki plasman među najboljima predstavlja veliki podvig za srpski sport. Osvojena medalja motivisaće nove generacije da se bave džudoom i doprineti većem uključivanju osoba sa posebnim potrebama u sportske aktivnosti.